Psalmi 10 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

¹ Зашто, Господе, далеко стојиш и скриваш се у време невоље?

² Из обести зликовац сиромахе гони, хвата их у замке које им постави.

³ Зликовац се хвали похлепом душе своје, слави варалицу, а Господа презире.

⁴ Зликовац у обести својој мисли: „Он не кажњава”, „Нема Бога”, тако он мисли.

⁵ Путеви су му увек успешни, далеко су му путеви твоји, презире противнике своје.

⁶ Он говори у срцу свом: „Нећу пасти, увек сам од несреће заклоњен.”

⁷ Уста његова су пуна клетви, лажи и преваре, под језиком његовим су мука и несрећа.

⁸ Он седи у заседи и вреба, тајно убија недужног, очи његове сиромаха вребају.

⁹ Он вреба у потаји, као лав у пећини, вреба да јадника ухвати и хвата немоћног у мрежу своју.

¹⁰ Он залегне, шћућури се, и убоги падају у канџе његове.

¹¹ У себи говори: „Бог је заборавио. Окренуо је лице своје, неће видети никад!”

¹² Устани, Господе, Боже! Подигни руку своју и сиромаха немој заборавити!

¹³ Како то да зликовац ружи Бога и говори у себи: „Неће ме он гонити!”

¹⁴ Међутим, ти посматраш, гледаш муку и страдање, у руке их узимаш. Сиромах се предаје теби, убогом си ти помоћник.

¹⁵ Уништи мишицу зликовцу и злочинцу, казни пакост његову да је нестане.

¹⁶ Господ је цар свагда и довека, пропашће варвари из земље његове.

¹⁷ Господе, ти чујеш жеље убогих. Окрепи срца њихова, пригни уво своје!

¹⁸ Подај правду убогом и потлаченом, да човек престане да по земљи страх шири.