Mateju 27 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Исус пред Пилатом

¹ А кад свану, договорише се сви првосвештеници и народне старешине против Исуса да га убију.

² И свезаше га, одведоше и предаше намеснику Пилату.

³ Тада Јуда, који га издаде, видевши да су га осудили, покаја се и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старешинама

⁴ говорећи: „Згреших што издадох невину крв.” А они му рекоше: „Шта се то нас тиче? То је твоја ствар.”

⁵ Тада баци сребрнике у храм, удаљи се, оде и обеси се.

⁶ А првосвештеници узеше сребрнике и рекоше: „Не ваља их метнути у храмовну благајну, јер су плата за крв.”

⁷ Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље странцима.

⁸ Зато се она њива до данас зове Крвна њива.

⁹ Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија: „И узеше тридесет сребрника, цену процењенога, кога проценише синови Израиљеви,

¹⁰ и дадоше их за лончареву њиву, како ми нареди Господ.”

¹¹ А кад Исуса поставише пред намесника, запита га намесник: „Јеси ли ти јудејски цар?” А Исус рече: „Ти кажеш.”

¹² И кад га оптуживаху првосвештеници и старешине, ништа не одговори.

¹³ Тада му рече Пилат: „Зар не чујеш шта све сведоче против тебе?”

¹⁴ И не одговори му ни на једну реч, тако да се намесник веома чудио.

¹⁵ А о празнику је намесник обично ослобађао народу једнога сужња кога су хтели.

¹⁶ Тада су имали познатога сужња који се звао Варава.

¹⁷ И кад се окупише, рече им Пилат: „Кога хоћете да вам ослободим: Вараву или Исуса, који се зове Христос?”

¹⁸ Јер је знао да су га предали из зависти.

¹⁹ А кад је седео на судијској столици, поручи му његова жена: „Немој се ти ништа мешати у ствар онога праведника, јер сам данас у сну много пропатила због њега.”

²⁰ Али првосвештеници и старешине наговорише народ да затраже Вараву, а Исуса да погубе.

²¹ А намесник им се обрати и рече: „Којега од ове двојице хоћете да вам ослободим?” Они рекоше: „Вараву.”

²² Рече им Пилат: „А шта да урадим са Исусом, који се зове Христос?” Сви рекоше да распет буде.

²³ А он рече: „Какво је зло учинио?” Али они још више викаху говорећи: „Нека распет буде.”

²⁴ А Пилат, видевши да ништа не помаже, него бука све већа бива, узе воду, па опра руке пред народом и рече: „Ја нисам крив у крви овога праведника; ви ћете се бринути.”

²⁵ Одговори сав народ и рече: „Крв његова на нас и на нашу децу.”

²⁶ Тада им пусти Вараву, а Исуса ишиба и предаде да га распну.

²⁷ Тада намесникови војници поведоше Исуса у судницу и скупише око њега целу чету.

²⁸ Свукоше га и огрнуше му црвени огртач,

²⁹ оплетоше венац од трња, те му ставише на главу и трску у његову десну руку, па клекнуше пред њим и наругаше му се говорећи: „Здраво, царе јудејски!”,

³⁰ и пљунуше на њега, узеше трску и удараху га по глави.

³¹ И кад му се наругаше, свукоше с њега огртач и обукоше га у његове хаљине, па га одведоше да га распну.

Распеће

³² И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симон; овога натераше да му понесе крст.

³³ И кад су дошли на место које се зове Голгота, што значи „место лобање”,

³⁴ дадоше му да пије вино помешано са жучи; и окусивши не хтеде да пије.

³⁵ А кад га распеше, поделише његове хаљине бацајући коцку,

³⁶ и седећи чуваху га онде.

³⁷ И ставише му изнад главе његову кривицу написану: „Ово је Исус, цар јудејски.”

³⁸ Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне, а другога с леве стране.

³⁹ А пролазници су га грдили машући главама

⁴⁰ и говорећи: „Ти што рушиш храм и за три дана га саграђујеш, спаси самога себе; ако си Син Божји, сиђи с крста.”

⁴¹ Исто тако су говорили првосвештеници заједно с књижевницима и старешинама, исмевајући му се:

⁴² „Друге је спасао, себе не може да спасе”; „Цар је Израиљев, нека сиђе сад с крста, па ћемо веровати у њега”;

⁴³ „Уздао се у Бога, нека га сад избави, ако га жели; јер рече: Божји сам син.”

⁴⁴ А исто тако га вређаху и разбојници распети с њим.

⁴⁵ А од шестога до деветога часа би тама по свој земљи.

⁴⁶ Око деветога часа пак повика Исус веома гласно: „Или, Или, лема савахтани”; то значи: „Боже мој, Боже мој, зашто ме остави?”

⁴⁷ А неки од оних што су онде стајали, чувши то рекоше: „Овај зове Илију.”

⁴⁸ И одмах један од њих отрча, узе сунђер, натопи га оцтом, натаче на трску и даваше му да пије.

⁴⁹ А остали рекоше: „Остави да видимо да ли ће доћи Илија да га спасе.”

⁵⁰ А Исус опет повика гласно и издаху.

⁵¹ И, гле, завеса у храму расцепи се надвоје, од горе до доле, и земља се затресе, и стене се распадоше,

⁵² и гробови се отворише, те васкрснуше многа тела умрлих светаца;

⁵³ и изашавши из гробова после његовога васкрсења уђоше у Свети град и показаше се многима.

⁵⁴ А капетан и који с њим чуваху Исуса, видевши земљотрес и шта се догодило, уплашише се врло и рекоше: „Овај заиста беше Божји син.”

⁵⁵ А беху онде и гледају издалека многе жене које су пратиле Исуса од Галилеје и служиле му.

⁵⁶ Међу њима беше Марија Магдалена, и Марија, мајка Јаковљева и Јосифова, и мајка Зеведејевих синова.

Исусова сахрана

⁵⁷ А кад наста вече, дође богати човек из Ариматеје по имену Јосиф, који је и сам био Исусов ученик.

⁵⁸ Овај приступи Пилату и затражи Исусово тело. Тада Пилат нареди да му се преда.

⁵⁹ И узе Јосиф тело, уви га у чисто платно,

⁶⁰ па га стави у свој нови гроб, који је усекао у стени, и навали велики камен на врата од гроба, и отиде.

⁶¹ А Марија Магдалена и друга Марија сеђаху онде према гробу.

⁶² А сутрадан, после петка, скупише се првосвештеници и фарисеји код Пилата

⁶³ и рекоше: „Господару, сетисмо се да она варалица још за живота рече: ‘После три дана васкрснућу.’

⁶⁴ Нареди стога да се осигура гроб до трећега дана да не дођу његови ученици, украду га и народу рекну: ‘Васкрсао је из мртвих’, па ће последња превара бити гора од прве.”

⁶⁵ Рече им Пилат: „Ево вам стража; идите и осигурајте како знате.”

⁶⁶ А они одоше и утврдише гроб запечативши камен и поставивши стражу.