Исаија 46 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Пропаст Вавилона

¹ Паде Вил! Сруши се Нево! Кипове њихове товаре на животиње и стоку. Носе их као терет који замара.

² Извалише се, падоше заједно, не могу да терет спасу, и сами у ропство иду.

³ „Слушајте ме, доме Јаковљев, и сви који остадосте из дома Израиљевог! Носим вас од рођења, држим вас од крила мајчиног.

⁴ До старости ваше ја ћу исти остати, подупираћу вас до седих власи ваших. То сам начинио, то ћу носити, подупираћу вас и избављаћу вас.

⁵ С ким ћете ме изједначити и упоредити? Поред кога ћете ме ставити да бих му сличан био?

⁶ Просипају злато из торбе, на ваги сребро мере, погађају се са златарем да од тога бога начини, пред којим ничице падају и њему се клањају.

⁷ Стављају га на раме и носе и постављају га на место његово. Ту стоји и не помера се с места свог. Ако га призивају, он не одговара, нити од невоље спасава.

⁸ Памтите то, људи будите! Примите к знању, ви отпадници!

⁹ Сетите се прошлости давне. Ја сам Бог и нема другог, Бог коме нико сличан није.

¹⁰ Од почетка крај откривам и унапред оно што се није догодило. Ја кажем: ‘Одлука ће се моја испунити и учинићу све што сам наумио.’

¹¹ Позивам орла са истока и из далеке земље човека који ће извршити одлуку моју. Што рекох, испунићу, што наумих, учинићу.

¹² Слушајте ме, ви окорелог срца, који сте од правде далеко:

¹³ Примичем правду своју, она није далеко. Спасење моје неће закаснити. На Сиону ћу спасење поставити и у Израиљу славу своју.”