2. Самуило 18 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

Авесаломов пораз и његова смрт

¹ Давид преброја народ који је био с њим и постави заповеднике над хиљадом и над стотином.

² Давид повери трећину народа Јоаву, трећину Ависају, сину Серујином, брату Јоавовом, и трећину Итају Гетејину. Онда рече цар народу: „И ја ћу поћи с вама.”

³ Међутим, народ рече: „Ти не смеш ићи! Ако ми побегнемо или ако пола изгине, то није важно. Ти си сам као десет хиљада. Боље је да нам помажеш из града.”

⁴ Цар им одговори: „Учинићу како ви мислите.” Потом цар стаде крај врата, а сав народ је излазио по стотинама и по хиљадама.

⁵ Цар заповеди Јоаву, Ависају и Итају говорећи: „Чувајте ми младог Авесалома.” Сав народ је чуо шта је цар заповедио свим војсковођама за Авесалома.

⁶ Тако народ изађе у поље за бој са Израиљем и поче бој у Јефремовој шуми.

⁷ Тамо слуге Давидове потукоше Израиљце. Пораз је био велик јер погибе тог дана двадесет хиљада.

⁸ Битка се прошири по целом том крају. Више народа прождера шума него мач.

Погибија Авесаломова

⁹ Авесалом се нађе пред слугама Давидовим. Авесалом је јахао мазгу и мазга дође под гране великог храста. Глава му запе за храст и оста висећи између неба и земље, а мазга испод њега отрча.

¹⁰ Један човек то виде и јави Јоаву говорећи: „Ено, видео сам Авесалома како виси о храсту.”

¹¹ Јоав одговори човеку који му је то јавио: „Гле, видео си га! Зашто га ниси сравнио са земљом? Ја бих ти дао десет сребрника и један појас!”

¹² Човек одговори Јоаву: „И кад би ми се избројало хиљаду сребрника, не бих дигао руку своју на сина царевог. Чули смо својим ушима како је цар заповедио теби, Ависају и Итају говорећи: ‘Чувајте ми младог Авесалома.’

¹³ Да сам га подмукло напао, не би се то од цара сакрило, а ти би се држао по страни.”

¹⁴ Јоав одговори: „Нећу да губим време с тобом.” Затим узе три стреле у руку и забоде их у срце Авесалому, који је још жив висио о храсту.

¹⁵ Потом десет штитоноша Јоавових опколише Авесалома и дотукоше га.

¹⁶ Тада Јоав дуну у рог и народ преста да гони Израиљце, јер Јоав заустави народ.

¹⁷ Потом узеше Авесалома, бацише га у повећу јаму у шуми и набацаше на њега веома велику гомилу камења. Сав Израиљ побеже, сваки своме шатору.

¹⁸ Авесалом је за живота подигао себи споменик у царској долини. Он је мислио: „Немам сина који би чувао спомен имену мом.” Тај споменик је назвао својим именом и до данас се зове Авесаломов споменик.

¹⁹ Потом Садоков син Ахимас рече: „Да отрчим и да јавим цару добру вест да га је Господ избавио из руку непријатеља његових.”

²⁰ Јоав му одговори: „Немој данас да будеш гласник, бићеш гласник другог дана. Овог дана немој да јављаш јер је син царев погинуо.”

²¹ Затим Јоав рече Етиопљанину: „Иди и извести цара шта си видео.” Етиопљанин паде ничице пред Јоава и отрча.

²² Садоков син Ахимас опет рече Јоаву: „Било како било, трчаћу за Етиопљанином.” Јоав одговори: „Зашто да трчиш, сине мој, неће те наградити за такву вест.”

²³ Овај рече: „Било како било, трчаћу.” Он одговори: „Онда трчи.” Ахимас отрча равницом и престиже Етиопљанина.

²⁴ Давид је седео међу двојим вратима. Стражар се попео на кров изнад врата. Управљајући поглед, он угледа једног самог човека како трчи.

²⁵ Стражар повика и јави цару. Цар рече: „Ако је сам, носи добру вест.” Док се он приближавао,

²⁶ стражар спази другог човека како трчи. Стражар викну вратару: „Ево, још један човек трчи сам!” Цар рече: „И он носи добру вест.”

²⁷ Стражар настави: „Познајем трк првог човека. Трчи као Садоков син Ахимас.” Цар рече: „То је добар човек, носи добру вест.”

²⁸ Ахимас повика и рече цару: „Добро је!” Он паде ничице на земљу пред царем и рече: „Нека је благословен Господ, Бог твој, који остави људе који дигоше руку на господара мога и цара!”

²⁹ Цар упита: „Је ли добро млади Авесалом?” Ахимас одговори: „Видео сам велику вреву кад слуга царев Јоав посла слугу твога, тако да не знам шта је било.”

³⁰ Цар рече: „Склони се и стани тамо.” Он се уклони и стаде.

³¹ И, гле, дође Етиопљанин. Етиопљанин рече: „Нека господар мој, цар, чује добру вест! Господ те је избавио из руке свих оних који су устали против тебе!”

³² Цар упита Етиопљанина: „Је ли добро млади Авесалом?” Етиопљанин одговори: „Нека непријатељи господара мога, цара, и сви који зло устају на тебе прођу као тај младић.”