Mateju 13 - Библија: Савремени српски превод

Прича о сејачу

¹ Тога дана Исус изађе из куће и седе поред мора.

² Око њега се окупи силан народ, па он уђе у чамац и седе, а сав народ је стајао на обали.

³ Много тога им рече у причама, говорећи: »Изашао сејач да сеје.

⁴ И док је сејао, нешто семена паде поред пута, и дођоше птице и позобаше га.

⁵ Друго паде на каменито тле, где није било много земље, и одмах исклија, јер земља није била дубока.

⁶ А кад је изашло сунце, изгоре и осуши се, јер није имало корена.

⁷ Треће семе паде у трње, а трње нарасте и угуши га.

⁸ Четврто семе паде на добро тле и даде плод – стострук, шездесетострук или тридесетострук.

⁹ Ко има уши, нека чује.«

Сврха прича

¹⁰ Његови ученици му приђоше и упиташе га: »Зашто им говориш у причама?«

¹¹ »Вама је дато да сазнате тајне Царства небеског, а њима није«, одговори им он.

¹² »Јер, ко има, даће му се још и имаће у изобиљу, а ко нема, узеће му се и оно што има.

¹³ Зато им говорим у причама, јер они, ‚иако гледају, не виде, и иако слушају, не чују и не разумеју.‘

¹⁴ Тако се на њима испуњава Исаијино пророштво које каже: ‚Слушаћете и слушати, али нећете разумети; гледаћете и гледати, али нећете видети.

¹⁵ Јер, отврднуло је срце овога народа, ушима једва чују и очи су затворили. Иначе би очима видели, ушима чули, срцем разумели и обратили се, и ја их излечио.‘

¹⁶ Али, благо вашим очима што гледају, и благо вашим ушима што слушају.

¹⁷ Истину вам кажем: многи пророци и праведници жудели су да виде ово што ви гледате – али нису видели; и да чују оно што ви слушате – али нису чули.«

Објашњење приче о сејачу

¹⁸ »Чујте, дакле, шта значи прича о сејачу:

¹⁹ Сваком оном ко чује Реч о Царству, а не разуме је, долази Зли и отима оно што му је посејано у срцу. То је оно семе које је посејано поред пута.

²⁰ Семе посејано на каменитом тлу јесте онај ко чује Реч и одмах је с радошћу прихвати.

²¹ Али, пошто нема корена у себи, непостојан је, па чим наиђе невоља или прогон због Речи, он се одмах саблазни.

²² Семе посејано у трње јесте онај ко чује Реч, али бриге овога живота и заводљивост богатства угуше Реч, па буде бесплодан.

²³ Семе посејано на добром тлу јесте онај ко чује и разуме Реч. Он рађа плод и даје стоструко, шездесетоструко или тридесетоструко.«

Прича о кукољу

²⁴ Исприча им и другу причу: »Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви.

²⁵ Али, док су људи спавали, дође његов непријатељ, засеја кукољ посред пшенице и оде.

²⁶ А када је пшеница израсла и искласала, појави се и кукољ.

²⁷ »Слуге одоше власнику, па му рекоше: ‚Господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуд онда кукољ?‘

²⁸ »А он им рече: ‚Непријатељ је то учинио.‘ »‚Хоћеш ли да одемо и да га оплевимо?‘ упиташе слуге.

²⁹ »‚Не‘, одговори он, ‚да не бисте, плевећи кукољ, заједно с њим ишчупали и пшеницу.

³⁰ Пустите нека обоје расте до жетве, а ја ћу у време жетве рећи жетеоцима: Прво оплевите кукољ и вежите га у снопове, да се спали, а пшеницу скупите у мој амбар.‘«

Приче о зрну горушице и квасцу

³¹ Онда им исприча ову причу: »Царство небеско је слично зрну горушице које је човек узео и посејао на својој њиви.

³² Иако је најмање од свег семења, када израсте, веће је од свег поврћа. Развије се у дрво, па птице долазе и гнезде се у његовим гранама.«

³³ Онда им исприча још једну причу: »Царство небеско је слично квасцу који је жена узела и измешала га са три сате брашна док све није ускисло.«

³⁴ Све је то Исус народу говорио у причама и без прича им ништа није говорио.

³⁵ Тако се испунило оно што је речено преко пророка: »Своја уста ћу отворити у причама, објавити оно што је од постанка света сакривено.«

Објашњење приче о кукољу

³⁶ Тада Исус отпусти народ, па уђе у кућу. А ученици му приђоше и рекоше: »Објасни нам причу о кукољу на њиви.«

³⁷ Он им одговори: »Онај који је посејао добро семе је Син човечији,

³⁸ а њива је свет. Добро семе су синови Царства, а кукољ синови Злога.

³⁹ Непријатељ који га је посејао је ђаво. Жетва је крај света, жетеоци анђели.

⁴⁰ Па, као што се кукољ плеви и спаљује, тако ће бити и на крају света.

⁴¹ Син човечији ће послати своје анђеле и оплевити своје Царство од свих саблазни и од свих који чине безакоње

⁴² и бацити их у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба.

⁴³ Тада ће праведници као сунце засјати у Царству свога Оца. Ко има уши, нека чује.«

Три приче

⁴⁴ »Царство небеско је слично благу сакривеном на њиви: човек га нађе, па га сакрије и радостан оде, прода све што има и купи ту њиву.

⁴⁵ »Царство небеско је слично и трговцу који тражи лепе бисере.

⁴⁶ Када нађе скупоцен бисер, оде и прода све што има, па га купи.

⁴⁷ »Царство небеско је слично и мрежи баченој у море у коју се ухватило риба сваке врсте.

⁴⁸ Када се мрежа напуни, извуку је на обалу, па седну и добре рибе скупе у корпе, а лоше баце.

⁴⁹ Тако ће бити и на крају света: доћи ће анђели и одвојити зле од праведних,

⁵⁰ па их бацити у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба.«

Ново и старо благо

⁵¹ »Јесте ли све ово разумели?« упита их. »Јесмо«, одговорише они.

⁵² А он им рече: »Зато је сваки учитељ закона који је поучен о Царству небеском сличан домаћину који из своје ризнице износи и ново и старо благо.«

Пророк у завичају

⁵³ Када је Исус испричао ове приче, оде оданде

⁵⁴ и дође у свој завичај. Учио је народ у тамошњој синагоги, а они су, задивљени, говорили: »Одакле овоме ова мудрост и чудотворна моћ?

⁵⁵ Зар он није тесарев син? Зар му се мајка не зове Марија, а његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда?

⁵⁶ И зар нису све његове сестре с нама? Одакле му онда све ово?«

⁵⁷ И саблазнише се о њега. А Исус им рече: »Пророк је без части само у свом завичају и у свом дому.«

⁵⁸ И није, због њиховог неверовања, тамо учинио много чуда.