Marko 6 - Библија: Савремени српски превод

Пророк у завичају

¹ Потом Исус оде оданде и дође у свој завичај, а с њим дођоше и његови ученици.

² Када је дошла субота, он поче да учи народ у синагоги, и многи који су га слушали задивише се. »Одакле овоме ово?« питали су. »И каква му је то мудрост дата да таква чуда чини својим рукама?

³ Зар он није тесар, Маријин син, а Јаковљев, Јосијин, Јудин и Симонов брат? Зар нису његове сестре овде с нама?« И саблазнише се о њега.

⁴ Тада им Исус рече: »Пророк је без части само у свом завичају, међу својом родбином и у свом дому.«

⁵ И није тамо могао да учини ниједно чудо, осим што је на неколико болесних положио руке и излечио их.

⁶ И чудио се њиховој невери. Потом је ишао по околним селима и учио народ.

Послање Дванаесторице

⁷ Исус позва к себи Дванаесторицу и посла их двојицу по двојицу. Даде им власт над нечистим духовима

⁸ и нареди им да на пут не носе ништа осим штапа – ни хлеб, ни торбу, ни новац у појасу –

⁹ него да обују сандале и обуку само једну кошуљу, а не две.

¹⁰ »У који год дом уђете«, рече им, »останите у њему све док оданде не одете.

¹¹ А ако вас негде не приме и не саслушају, отидите оданде и отресите прашину са својих ногу, као сведочанство против њих.«

¹² И они одоше, па су проповедали да људи треба да се покају.

¹³ Истераше многе демоне и многе болесне излечише мажући их уљем.

Смрт Јована Крститеља

¹⁴ А за то је чуо и цар Ирод, јер је Исусово име постало познато. Једни су говорили: »Јован Крститељ је устао из мртвих и зато у њему делују чудесне силе.«

¹⁵ Други рекоше: »То је Илија.« А трећи: »Он је пророк какви су били стари пророци.«

¹⁶ Када је Ирод то чуо, рече: »Онај коме сам одсекао главу, Јован, то је он васкрсао!«

¹⁷ Јер, Ирод је био послао да се Јован ухвати и баци у тамницу – због Иродијаде, жене свога брата Филипа, којом се оженио.

¹⁸ Јован је говорио Ироду: »Не смеш да имаш жену свога брата«,

¹⁹ па је Иродијада замрзела Јована. Желела је да га убије, али није могла,

²⁰ јер се Ирод плашио Јована и штитио га пошто је знао да је праведан и свет човек. Кад год би слушао Јована, био би веома збуњен, али га је ипак радо слушао.

²¹ А повољна прилика се указала када је Ирод за свој рођендан спремио гозбу за своје високе службенике, војне заповеднике и галилејске поглаваре.

²² Када је ушла Иродијадина кћи и заиграла, то се веома свидело Ироду и његовим гостима. »Затражи од мене што год зажелиш, и даћу ти«, рече цар девојци

²³ и закле јој се: »Даћу ти што год затражиш до половине мога царства.«

²⁴ Она изађе и упита мајку: »Шта да затражим?« А ова рече: »Главу Јована Крститеља.«

²⁵ Девојка одмах пожури цару и затражи: »Хоћу да ми сместа на тањиру даш главу Јована Крститеља.«

²⁶ Цар се ражалости, али због заклетве и због гостију не одби да јој испуни захтев,

²⁷ него одмах посла џелата с наредбом да донесе Јованову главу. Овај оде, одруби му главу у тамници

²⁸ и донесе је на тањиру, па је даде девојци, а она својој мајци.

²⁹ Када су то чули Јованови ученици, дођоше и узеше његово тело, па га положише у гроб.

Исус храни пет хиљада људи

³⁰ Апостоли се окупише око Исуса и известише га о свему што су учинили и о чему су учили народ.

³¹ »Идите на неко пусто место, сами, па се мало одморите«, рече им он, јер је толико људи долазило и одлазило да нису стизали ни да једу.

³² Тако они сами кренуше чамцем на једно пусто место.

³³ Али, многи их видеше како одлазе и препознаше их, па из свих градова пожурише пешице и стигоше пре њих.

³⁴ Када је Исус изашао из чамца, угледа силан народ и сажали се на њих, јер су били као овце без пастира, па поче много чему да их учи.

³⁵ Већ је било прилично касно, па ученици приђоше Исусу и рекоше: »Ово је пусто место, а већ је и касно.

³⁶ Отпусти их. Нека иду у околне засеоке и села и купе себи нешто за јело.«

³⁷ А Исус им рече: »Ви им дајте да једу.« »Зар да идемо да купимо хлеба за двеста динара«, упиташе они, »па да им дамо да једу?«

³⁸ »Колико хлебова имате?« упита их он. »Идите и погледајте.« Када су сазнали, рекоше: »Пет, и две рибе.«

³⁹ Он им тада нареди да сви, у скупинама, поседају по зеленој трави.

⁴⁰ И они поседаше у скупинама од по стотину и од по педесет.

⁴¹ Он узе оних пет хлебова и две рибе, диже поглед ка небу, благослови и изломи хлебове, па даде својим ученицима да ставе пред људе. Тако свима раздели и оне две рибе.

⁴² И сви су јели и најели се.

⁴³ Преосталих комадића хлеба и рибе накупише дванаест пуних корпи.

⁴⁴ А јело је пет хиљада мушкараца.

⁴⁵ Исус одмах натера своје ученике да уђу у чамац и да пред њим крену на другу обалу, према Витсаиди, док он отпусти народ.

⁴⁶ А када их је отпустио, оде на гору да се помоли.

Исус хода по води

⁴⁷ Када је пало вече, чамац је био насред мора, а Исус сам на копну.

⁴⁸ Он виде како се муче веслајући, јер су имали противан ветар, па око три сата ноћу дође до њих ходајући по мору и хтеде да их заобиђе.

⁴⁹ Када су га они угледали како хода по мору, помислише да је утвара, па почеше да вичу.

⁵⁰ Јер, сви су га видели и препали се. Исус их одмах ослови и рече: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!«

⁵¹ Онда уђе к њима у чамац и ветар утихну. А они се запањише,

⁵² јер нису разумели оно са хлебовима, пошто им је срце било окорело.

Излечење болесних у Генисарету

⁵³ Када су допловили до обале, стигоше у Генисарет и пристадоше.

⁵⁴ Чим су изашли из чамца, људи одмах препознаше Исуса,

⁵⁵ па се растрчаше по целом том крају и на простиркама почеше да доносе болесне онамо где су чули да је Исус.

⁵⁶ И куд год је ишао – у села, градове или засеоке – стављали су болесне на тргове и преклињали га да им допусти да дотакну бар скутове његовог огртача. И ко год их је дотакао, био је излечен.