Јеремија 15 - Novi srpski prevod

¹ Gospod mi je rekao: „Ako bi Mojsije i Samuilo stali pred mene ne bi se moja duša priklonila ovom narodu. Oteraj ih od mene! Neka idu.

² A ako ti kažu: ’A gde da idemo?’, ti im odgovori: ’Ovako kaže Gospod: U smrt, ko je za smrt; pod mač, ko je za mač; u glad, ko je za glad; u izgnanstvo, ko je za izgnanstvo.’

³ Navaliću na njih četiri stvari – govori Gospod – mač što ubija, pse što trgaju, ptice nebeske i zveri zemaljske što proždiru i tamane.

⁴ Učiniću ih prizorom grozote za sva carstva sveta zbog Judinog cara Manasije, sina Jezekijinog, zbog onog što je uradio u Jerusalimu.

⁵ O, Jerusalime, ko će da ti se smiluje?! Ko će da te požali i ko da ti svrati i upita te za zdravlje?

⁶ Ti si mene napustio – govori Gospod – ustuknuo si, a ja ću zamahnuti rukom na tebe i razoriću te. Umorilo me je da ti popuštam.

⁷ Razvejaću ih vilama na vratima zemlje. Pobiću decu mom narodu, satrću ih jer se ne kaju zbog svojih puteva.

⁸ Više nego morskog peska biće preda mnom udovica, majki mladića protiv kojih ću dovesti zatirača usred dana. Učiniću da se iznenada na njih strovale muka i užas.

⁹ Klonula je ona što je sedmoro rodila, dah je ispustila, sunce joj je zašlo još za dana. Posramljena je, zacrvenela se, a njihov ostatak ću dati maču njihovih neprijatelja – govori Gospod.“

¹⁰ Kuku majko, što si me rodila! Čovek sam nesloge, čovek oko kog se gloži cela zemlja! Nitʼ sam pozajmljivao, nitʼ su mi pozajmljivali, a svaki me proklinje.

¹¹ Gospod odgovori: „Oslobodiću te zaista za tvoje dobro. Zaista ću dati da te neprijatelj moli u vreme pogroma i u vreme nevolje.

¹² Slomi li ko gvožđe, gvožđe sa severa i bronzu?

¹³ Tvoja dobra i imanja tvoja dajem kao plen, u bescenje, za sve tvoje grehe po svim tvojim granicama.

¹⁴ Predaću te neprijateljima tvojim u zemlji koju ne znaš, da im služiš; jer moj gnev je vatru zapalio i protiv tebe ona bukti.“

¹⁵ O, Gospode, ti znaš, ti me se seti. Seti me se i osveti se za mene onima što me kinje. Ne daj da me zbriše sporost tvoga gneva. Ti znaš da za tebe trpim ruglo.

¹⁶ Tvoje reči su se našle i ja sam ih pojeo! Tvoje reči su postale radost i veselje mome srcu! Jer, tvoje je ime prizvano na mene, o, Gospode, Bože nad vojskama!

¹⁷ Ja ne sedim u društvu veseljaka i ne veselim se. Sedim sam, baš zbog ruke tvoje, jer si me jarošću preplavio.

¹⁸ Zašto mome bolu nema kraja? Zašto mojoj rani nema leka, što odbija da bude izlečena? A ti si mi stvarno kao potok nepostojan, voda što presuši.

¹⁹ I zato ovako kaže Gospod: „Ako se vratiš, izlečiću te i preda mnom ćeš stajati. I ako razdvojiš vredno od bezvrednog bićeš kao moja usta. I oni će se okretati tebi ali ti ne smeš da se okrećeš k njima.

²⁰ Napraviću od tebe utvrđeni bronzani zid za narod ovaj. Boriće se protiv tebe, ali te neće nadvladati. Jer ja sam s tobom da te spasem i izbavljam – govori Gospod.

²¹ Izbaviću te iz ruku zlikovaca! Iz šaka svirepih otkupiću te!“