Књига о Јову 4 - Нови српски превод

Елифас

¹ Тада је Елифас из Темана узвратио овако:

² „Хоћеш ли имати стрпљења да ти неко одговори? Али ко би се могао уздржати од речи?!

³ Ето, поучавао си многе и руке клонуле си снажио.

⁴ Посрнулог су твоје речи подизале и колена си клецава јачао.

⁵ А сад, када је тебе снашло, постао си нестрпљив; кад се тебе такло, ти си пренеражен.

⁶ Није ли богобојазност твоја поуздање твоје, а честитост путева твојих нада твоја?

⁷ Молим те, сети се: ко је невин пострадао? Где су то праведници сатрвени били?

⁸ Колико сам ја видео, они који ору неправду и невољу сеју, баш то и жању.

⁹ Они гину од Божијег даха, ишчезавају од духа гнева његовога.

¹⁰ Рика лава, лавље урликање и зуби лавића се ломе.

¹¹ Лав скапава без плена и лавићи се губе.

¹² Знаш, к мени је потајно допрла реч, о том ми је ухо шапат ухватило;

¹³ у немирним мислима, у виђењима ноћним, кад људе опхрва дубоки сан;

¹⁴ страх и трепет су ме спопали и од њих ми кости зазвечаше.

¹⁵ Тек, дух ми је прешао преко лица и длаке на телу су ми се најежиле!

¹⁶ И он стаде, али му нисам разазнао лик. Био ми је неки облик пред очима и чуо сам глас који шапуће:

¹⁷ ’Зар смртник може да буде праведнији од Бога? Зар је човек чистији од Саздатеља свога?

¹⁸ Па он се ни у слуге своје не поуздаје и анђелима својим он налази ману,

¹⁹ а камоли онима што живе у набијачама, што им је темељ у прашини и које смрскају ко мољца.

²⁰ Сатиру их у комаде од јутра до сутра, заувек ишчезавају и нико не мари.

²¹ Није ли уже њиховог шатора ишчупано? Помреће без мудрости.’