Исаија 46 - Нови српски превод

Немоћна божанства и свемоћни Господ

¹ Паде Вил! Сруши се Навав! Стављају своје рукотворине на животиње и на стоку. Носе их као бремена, терет што замара.

² Руше се и падају заједно. Не могу избавити носиоце. И душе своје у ропство одводе.

³ „Слушајте ме, доме Јаковљев, и сви остаци дома Израиљева! Ја сам вас носио од рођења; Ја сам вас подизао од утробе.

⁴ И кад остарите, ја остајем исти; и кад оседите, ја ћу бити потпора. Ја сам чинио и ја ћу подизати, и ја ћу подупирати и допремати.

⁵ С ким бисте ме упоредили, и сличним и изгледним учинили и поредили?

⁶ Ваде злато из торбе, и сребро мере на ваги, у најам узимају ливца да им од тога начини бога, да падају ничице, челом и телом да се простиру.

⁷ Подижу га на раме, подупиру га, спуштају га доле и стоји, из места својега и не помера се, нити виче на њих и не одговара; не спасава никога из невоље његове.

Помоћ је близу

⁸ Сетите се тога и будите људи; одметници, узмите то к срцу.

⁹ Сетите се почетака из древности. Та, ја сам Бог и нема другога, Бог јесам и нико није као ја.

¹⁰ На почетку последице најављујем, и унапред што се није збило. Кажем: ’Одлука ће се моја извршити, и учинићу све што хоћу.’

¹¹ Позваћу са истока грабљивицу, из далеке земље човека по одлуци својој. Што рекох, то ћу и довести. Што исказах, то ћу учинити.

¹² Слушајте ме, срцем упорни, од праведности удаљени.

¹³ Праведност своју примичем, није се удаљила; и спасење моје окаснити неће. И на Сион ћу спасење ставити, Израиљу прослављење своје.“