Исаија 29 - Нови српски превод

Реч о Јерусалиму

¹ „Тешко Арилу, Арилу, граду што га опколи Давид. Нека се година за годином ниже, нека се празници изређају,

² онда ћу притиснути Арил: и биће туга и жалост, и мени ће бити као Арилу;

³ опколићу те унаоколо, око тебе опкопаћу ровове, против тебе подићи насипе.

⁴ Оборен ћеш бити и са земље говорити, речју пригушеном из прашине казивати, и глас ће ти бити из земље, као призивач духова беседу ћеш из прашине шаптати.

⁵ И мноштво ће туђинаца твојих бити као ситан прах, и руља насилника као плева развејана; и биће изненада, одједном,

⁶ походиће те Господ над војскама грмљавином и трусом и буком великом, и олујом и пламеном разбукталим што прождире.

⁷ Виђење ноћно биће као сан: мноштво свих народа што против Арила војују, и свих оних који на њ завојштише и на тврђаве његове и који га притеснише.

⁸ Биће као кад гладан сања, и гле, он једе и пробуди се празна желуца; и као кад жедан сања, и гле, он пије, и пробуди се, и гле, изнемогао и сува грла. Тако ће се догодити мноштву свих народа који војују против горе Сион.“

⁹ Станите и запањите се! Ослепите и обневидите! Пијани су, али не од вина; и посрћу, али не од препеченице.

¹⁰ Господ је на вас излио дубоки сан, и затворио је очи ваше – пророке, и застро је главе ваше – видеоце.

Покривено откривање

¹¹ Зато ће свако ваше виђење бити као речи у запечаћеном свитку. Дају неком ко зна да чита и кажу: „Хајде, читај ово!“ Он ће одговорити: „Не могу зато што је запечаћено.“

¹² Онда дају неком ко не зна да чита и кажу му: „Хајде, читај то!“ Он ће одговорити: „Не знам да читам.“

Божија претња

¹³ Господар је рекао: „Зато што овај народ приступа устима, и част ми одаје уснама, а срце му је од мене далеко, и њихова је побожност научена заповест људска;

¹⁴ зато ћу, ево, и надаље с народом овим чуда чинити, чуда и само чуда; те ће пропасти мудрост мудраца његових, и сакриће се умност умника његових.“

Против непоузданих саветника (III)

¹⁵ Тешко онима који се по дубинама крију од Господа да би сакрили намере, и који у тмини делују и зборе: „Ко нас види и ко нас познаје?“

¹⁶ Колико сте ви наопаки! Цени ли се глина као грнчар, па да производ рекне свом произвођачу: „Није ме он начинио!“? Или лонац да рекне грнчару: „Он не разазнаје?“

¹⁷ Неће ли се Ливан ускоро у Кармил претворити, а Кармил као шума рачунати?

¹⁸ И глуви ће у онај дан слушати речи из књиге. И из мрака и таме очи слепих ће прогледати.

¹⁹ И опет ће се понизни радовати у Господу, најбеднији ће клицати Светитељу Израиљеву,

²⁰ јер насилник ће ишчезнути, и подсмевач ће нестати, и сви који вребају на зло биће истребљени:

²¹ који друге на грех речју наводе, који поротнику код вратница замку постављају, под лажном оптужбом и без разлога праведника руше.

²² Зато говори Господ, који је откупио Аврахама, дому Јаковљевом: „Од сад Јаков стидети се неће, и од сад лице његово бледети неће,

²³ јер кад види децу своју, усред себе дело мојих руку, он ће моје име светковати. Светковаће Светитеља Јаковљева и бојаће се Бога Израиљева.

²⁴ Уразумиће се они који духовно лутају, поуку ће примити они који мрмљају.