2. Самуило 20 - Нови српски превод

Севина побуна

¹ Тамо се задесила нека ништарија, по имену Сева, син Вихријев, Венијаминовац. Он је затрубио у рог и рекао: „Немамо ми удела са Давидом! Нема нама наследства са сином Јесејевим! Сваки у свој шатор, Израиљу!“

² Тада су сви Израиљци одступили од Давида и пошли за Севом, Вихријевим сином. А Јудејци су верно следили свог цара од Јордана до Јерусалима.

³ Кад је Давид дошао својој кући у Јерусалим, цар је узео својих десет иноча које је оставио да чувају двор и одвео их у једну кућу под стражом. Он се старао за њих, али са њима није спавао. Оне су остале затворене до дана своје смрти, живећи као удовице.

⁴ Цар рече Амаси: „Окупи ми Јудејце за три дана, а и ти буди овде.“

⁵ Амаса оде и окупи Јуду, али му је узело дуже од рока који му је дао цар.

⁶ Давид рече Ависају: „Сада ће нам Сева, син Вихријев, нанети више зла него Авесалом. Зато узми слуге свога господара и крени у потеру за њим, да не би нашао себи утврђене градове и умакао нам.“

⁷ Јоавови људи заједно са Херећанима и Фелећанима, и свим ратницима, крену за њим. Напустили су Јерусалим и дали се у потрагу за Севом, сином Вихријевим.

⁸ Кад су били код великог камена у Гаваону, Амаса дође пред њих. Јоав је на себи носио бојну одећу, а уз бок му је био припасан мач у корицама. Али кад је пошао, мач је испао.

⁹ Јоав рече Амаси: „Је ли све како треба, брате мој?“ Јоав узе Амасу десном руком за браду да га пољуби.

¹⁰ Амаса се није обазрео на мач у Јоавовој руци; Јоав му зари мач у стомак, тако да му се утроба просула на земљу. Није било потребе да га удари двапут; на месту је остао мртав. А Јоав и његов брат Ависај су наставили потеру за Севом, сином Вихријевим.

¹¹ Један од Јоавових људи је стао код Амасиног тела и рекао: „Ко је уз Јоава и Давида, нека иде за Јоавом!“

¹² А Амаса је лежао у својој крви насред пута. Кад је човек видео да се сав народ зауставља, одвукао је Амасу с пута у поље и покрио га плаштом; видео је да ће се зауставити свако ко прође.

¹³ Пошто су Амасу склонили с пута, сви људи су кренули за Јоавом да гоне Севу, сина Вихријевог.

¹⁴ Он је прошао кроз сва израиљска племена све до Авел Вет-Махе. Окупили су се и сви Вирани и пошли за њим.

¹⁵ Кад је сав народ са Јоавом дошао, опколили су га у Авел Вет-Махи. Подигли су насип који је стајао око града. Док су поткопавали зид да га сруше,

¹⁶ једна мудра жена позва из града: „Чујте! Чујте! Реците Јоаву: ’Примакни се овамо да разговарам с тобом.’“

¹⁷ Кад јој се Јоав примакао, жена је рекла: „Јеси ли ти Јоав?“ Он одговори: „Јесам.“ Она му рече: „Послушај речи своје слушкиње.“ Он рече: „Слушам.“

¹⁸ Она рече: „Некада су говорили: ’Нека траже савет у Авелу’, и тако би завршили ствар.

¹⁹ Ми смо мирољубиви и одани у Израиљу. Зашто тражиш да уништиш град, који је један од најважнијих градова у Израиљу? Зашто хоћеш да прождереш наследство Господње?“

²⁰ Јоав одговори: „Далеко било! Далеко било од мене да га прождерем или уништим!

²¹ Није реч о томе, већ о човеку из Јефремове горе, по имену Сева, сину Вихријевом, који је подигао руку на цара Давида. Изручите само њега и ја ћу се повући из града.“ Жена одговори Јоаву: „Ево, биће ти бачена његова глава преко зида.“

²² Жена дође к свему народу са својим мудрим предлогом. Тако су одсекли главу Севи, сину Вихријевом, и бацили је Јоаву. Тада је Јоав затрубио у рог, па су се сви разишли од града својим кућама, а он се вратио цару у Јерусалим.

Давидови званичници

²³ Јоав је био над свом израиљском војском, а Венаја, син Јодајев, је био над Херећанима и Фелећанима.

²⁴ Адорам је био над присилним радом, а Јосафат, син Ахилудов, је био дворски саветник.

²⁵ Сева је био писар а Садок и Авијатар су били свештеници.

²⁶ Ира Јаиранин је, такође, био Давидов свештеник.