Јеремија 49:17 - Sveta Biblija

¹⁷ I zemlja æe Edomska biti pustinja, ko proðe mimo nju, svak æe se èuditi i zviždati radi svijeh rana njezinijeh.

Novi srpski prevod

¹⁷ Edom će postati pustoš, i svako ko pored njega prođe užasnut će biti, i zviždaće zbog svih rana njegovih.

Нови српски превод

¹⁷ Едом ће постати пустош, и свако ко поред њега прође ужаснут ће бити, и звиждаће због свих рана његових.

Библија: Савремени српски превод

¹⁷ »Едом ће постати пустош. Ко год крај њега прође, згражаваће се и цоктати од чуда због свих несрећа које су га задесиле.

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

¹⁷ „Едом ће пустиња постати. Ко год кроз њега прође, чудиће се и подсмеваће се због свих рана његових.

Јеремија 49:17 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ

1. Цареви 9:8

A dom ovaj koliko je slavan, ko god proðe mimo nj, zaèudiæe se i zapištaæe, i reæi æe: zašto uèini Gospod ovo od ove zemlje i od ovoga doma?

Јеремија 18:16

Da bih obratio zemlju njihovu u pustoš, na vjeènu sramotu, da se èudi ko god proðe preko nje i maše glavom svojom.

Јеремија 49:13

Jer sobom se zaklinjem, govori Gospod, da æe Vosora biti pustoš, rug, èudo i prokletstvo, i svi æe gradovi njezini biti pustinja vjeèna.

Јеремија 50:13

Od gnjeva Gospodnjega neæe se u njoj živjeti, nego æe sva opustjeti; ko god proðe mimo Vavilon, èudiæe se i zviždaæe radi svijeh rana njegovijeh.

Јеремија 51:37

I Vavilon æe postati gomila, stan zmajevski, èudo i potsmijeh, da niko neæe živjeti u njemu.

Језекиљ 25:13

Zato ovako veli Gospod Gospod: dignuæu ruku svoju na Edomsku i istrijebiæu iz nje i ljude i stoku, i obratiæu je u pustoš, od Temana do Dedana pašæe od maèa.

Језекиљ 27:36

Trgovci po narodima zazviždaše nad tobom: postao si strahota, i neæe te biti dovijeka.

Језекиљ 35:15

Kako si se ti veselila našljedstvu doma Izrailjeva što opustje, tako æu i tebi uèiniti: opustjeæeš, goro Sire, i sva zemljo Edomska; i poznaæe se da sam ja Gospod.

Језекиљ 35:3

I reci: ovako veli Gospod Gospod: evo me na tebe, goro Sire! i dignuæu ruku svoju na te, i opustiæu te sasvijem.

Језекиљ 35:7

I obratiæu goru Sir sasvijem u pustoš, da niko neæe dolaziti ni odlaziti.

Михеј 6:16

Jer se drže uredbe Amrijeve i sva djela doma Ahavova, i hodite po savjetima njihovijem, da te predam u pogibao, i stanovnike njegove u potsmijeh, i nosiæete sramotu naroda mojega.

Софонија 2:15

Taki æe biti veseli grad, koji sjedi bez brige, koji govori u srcu svom: ja sam, i osim mene nema drugoga. Kako opustje! posta loža zvijerju! Ko god proðe mimo nj zviždaæe i mahati rukom.

5. Mojsijeva 29:22

Tada æe govoriti potonji naraštaj, sinovi vaši koji nastanu iza vas, i došljak koji doðe iz daleke zemlje, kad vide zla u zemlji ovoj i bolesti, koje æe Gospod pustiti na nju,