2. Самуило 21:15 - Sveta Biblija

¹⁵ I nasta opet rat izmeðu Filisteja i Izrailja, i David otide sa slugama svojim, i biše se s Filistejima tako da David susta.

Novi srpski prevod

¹⁵ A kada je opet izbio rat Filistejaca sa Izrailjem, David i njegove sluge s njim, su otišli dole i stupili u boj s Filistejcima. David je bio iscrpljen.

Нови српски превод

¹⁵ А када је опет избио рат Филистејаца са Израиљем, Давид и његове слуге с њим, су отишли доле и ступили у бој с Филистејцима. Давид је био исцрпљен.

Библија: Савремени српски превод

¹⁵ Између Филистејаца и Израелаца опет изби рат. Давид оде са својим људима у рат против Филистејаца и у борби се силно умори.

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

¹⁵ Потом опет изби рат између Филистејаца и Израиља. Давид оде са слугама својим да се бори против Филистејаца и умори се.

2. Самуило 21:15 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ

2. Самуило 21:16

Tada Jesvi-Venov, koji bješe od sinova Rafajevijeh, i u koplju mu bješe trista sikala mjedi, i imaše novo oružje, šæaše da ubije Davida.

2. Самуило 5:17

A Filisteji èuvši da su pomazali Davida za cara nad Izrailjem, izidoše svi Filisteji da traže Davida; a David èuvši to, otide u kulu.

2. Самуило 5:22

I opet nanovo doðoše Filisteji, i raširiše se u dolini Rafajskoj.

2. Самуило 5:25

I David uèini tako kako mu zapovjedi Gospod, i pobi Filisteje od Gavaje do Gezera.

2. Самуило 8:1

Poslije toga razbi David Filisteje, i pokori ih, i uze David Meteg-Amu iz ruku Filistejskih.

1. Летописи 20:4

A poslije toga nasta rat u Gezeru s Filistejima; tada Sivehaj Husaæanin ubi Sifaja koji bijaše roda divovskoga, i biše pokoreni.

Psalmi 71:18

Ni u starosti i kad osijedjeh nemoj me ostaviti, Bože, eda bih kazivao mišicu tvoju natražju, svoj omladini silu tvoju.

Psalmi 71:9

Nemoj me odbaciti pod starost, kad me izdaje snaga moja, nemoj me ostaviti.

Psalmi 73:26

Èezne za tobom tijelo moje i srce moje; Bog je grad srca mojega i dio moj dovijeka.

Проповедник 12:3

Kad æe drktati stražari kuæni i pognuti se junaci, i stati mlinarice, što ih je malo, i potamnjeti koji gledaju kroz prozore,