Biblia Todo Logo
အွန်လိုင်း သမ္မာကျမ်းစာ

- ကြော်ငြာတွေ -




Тужбалице 2:11 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

11 Ишчилеше ми очи од плача, утроба ми се преврће. Јетра ми се на земљи просула због кћери народа мога. Деца и одојчад умиру по улицама градским.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Novi srpski prevod

11 Od plakanja iščileše mi oči, u ropcu mi duša grca, žalost me je iscrpla potpuno, jer posmatram slom naroda moga: deca i odojčad umiru po trgovima grada srušenoga.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Нови српски превод

11 Од плакања ишчилеше ми очи, у ропцу ми душа грца, жалост ме је исцрпла потпуно, јер посматрам слом народа мога: деца и одојчад умиру по трговима града срушенога.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Библија: Савремени српски превод

11 Очи ми ишчилеше од плакања, утроба ми кључа, џигерица се излива на земљу због слома Кћери мога народа, због деце и одојчади која на трговима града скапавају.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Sveta Biblija

11 Išèilješe mi oèi od suza, utroba se moja uskolebala, prosipa se na zemlju jetra moja od pogibli kæeri naroda mojega, jer djeca i koja sisaju obamiru na ulicama gradskim.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ




Тужбалице 2:11
26 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ  

Опколише ме његове стреле, немилосрдно ми бубреге пробада, на земљу просипа жуч моју.


У мени кључа и не смирује се, дођоше ми дани мучни.


Очи моје жуде за речима твојим и говорим: „Када ћеш ме утешити?”


На мене су чељусти развалили, као лав који прождире и риче.


Ниси ме предао у руке непријатељу, ноге си ми поставио на пространо место.


Сасушила су се бедра моја, нема ничег здравог на телу моме.


Од уздисаја изнемогох, сваку ноћ плачем, узглавље заливам, сузама својим постељу натапам.


Пропадох у блату дубоком без дна. Потонуо сам у дубине воде, таласи ме прекрише.


Зато кажем: „Пустите ме да плачем горко. Немојте ме тешити због погибије ћерке народа мог.”


Попут ластавице пиштим, као голубица запомажем, очи ми се замаглише гледајући у висину. Господе мој! У невољи сам, избави ме!


Синови твоји обамрли леже по угловима свих улица, као јелен у мрежи, пуни гнева Господњег и прекора Бога твога.


А ти им ову реч кажи: ‘Очи моје лију сузе дању и ноћу и не престају. Ударац страшан погоди девојку, кћер народа мог, рана претешка!


Ах, тело моје, тело моје! Пуца ми срце, раздире ми се срце! Не могу да ћутим јер сам чуо трубу бојну, душо моја, покличе бојне!


Сад, овако говори Господ, Бог Саваот, Бог Израиљев: „Зашто сами сваљујете на себе тако велику несрећу? Истребљујете из Јудеје људе, жене, децу и одојчад, тако да нико не остане.


Ево, запомажу кћери народа мог из земље далеке. Зар Господ није на Сиону? Није у њему цар његов? „Зашто ме разгневише киповима својим, туђим и ништавним?”


Сав народ његов уздише тражећи хлеба. Дају драгоцености своје за храну, да душу окрепе. Погледај, Господе, и види колико сам понижен.


Зато морам да плачем. Очи моје, очи моје сузе лију. Далеко је од мене утешитељ који би окрепио душу моју. Синови моји тугују јер их непријатељ надгледа.


Господе, погледај бол мој! Утроба ми се преврће, у грудима дрхти срце моје јер сам пркосан био. Напољу бесни мач, унутра – смрт!


Зато нам срце слаби, зато нам тамне очи наше.


Јер, ето, иду дани кад ће говорити: ‘Блажене су нероткиње, и утробе које не родише, и дојке које не дојише.’


Тада Давид и његови људи гласно плакаху све док више нису могли.


ကြှနျုပျတို့နောကျလိုကျပါ:

ကြော်ငြာတွေ


ကြော်ငြာတွေ