Biblia Todo Logo
အွန်လိုင်း သမ္မာကျမ်းစာ

- ကြော်ငြာတွေ -




Исаија 3:26 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

26 Туговаће и жалиће врата њихова, напуштена на земљи ће лежати.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Novi srpski prevod

26 Na vratnicama tvojim će se kukati i tugovati, na zemlji ćeš sedeti napuštena.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Нови српски превод

26 На вратницама твојим ће се кукати и туговати, на земљи ћеш седети напуштена.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Библија: Савремени српски превод

26 Нарицаће и туговати твоје капије; седећеш на земљи без игде ичега.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Sveta Biblija

26 I tužiæe i plakaæe vrata njegova, a on æe pust ležati na zemlji.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ




Исаија 3:26
19 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ  

Седели су поред њега на земљи седам дана и седам ноћи. Ниједан не проговори ни реч јер су видели да је патња превелика.


Он узе цреп да се струже, а седео је у пепелу.


Врата, запомажите! Граде, вичи! Дрхти, сва земљо филистејска! Са севера дим долази, нико се неће издвојити из чета његових!


Тада ћу Јерусалим притиснути и настаће јаук и лелек, а показаће се као град несавладив.


Палата ће напуштена бити, нестаће врева градска. Куле и стражаре биће пећине много времена, радост магарцима дивљим и паша стадима.


Земља гине у жалости, Ливан се стиди и вене. Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше.


Сиђи и седи у прах, девојко, кћери вавилонска! Седи на земљу без престола, кћери халдејска! Неће те више звати нежном и љупком.


Ја тада рекох: „Докле, Господе?” Он одговори: „Док не опусте градови тако да без становника буду, да куће без људи буду и док земља сасвим не опусти,


„Јудеја тугује, пропадају градови њени, на земљи леже, подиже се јаук Јерусалима.


Биће више удовица њихових него песка морског. На мајке младића довешћу затирача у подне и пустићу на њих изненада узас и страхоту.


Како усамљен лежи град, некад народа пун! Сличан је удовици град, некад главни међу варварима, првак над земљама, слуга постаде.


Путеви сионски тугују, нико на празник не долази. Сва су врата разваљена, уздишу свештеници његови. Уцвељене су девојке његове, он је горчине пун.


Седе на земљи и ћуте старци кћери сионске. Посипају главу прахом, кострет припасују. Обарају к земљи главе девојке јерусалимске.


Господ науми да развали зид кћери јерусалимске. Растеже уже мерачко, не повуче руке своје од рушења. Ражалостише се опкоп и зид, заједно пропадоше,


Сви насељени градови биће похарани, земља ће опустети, и схватићете да сам ја – Господ!’”


Сви ће великаши морски сићи с престола својих, скинуће са себе плаштеве и одећу везену и страхом ће се огрнути. Сешће на земљу и дрхтаће стално, ужаснути због тебе.


Рана јој је непреболна, до Јуде допире. Дотиче врата народа мога, до Јерусалима.


‘Свирасмо вам и не играсте, јадиковасмо и не јаукасте.’


и сравниће са земљом тебе и твоју децу, те неће оставити у теби камен на камену зато што ниси упознао време кад си похођен.”


ကြှနျုပျတို့နောကျလိုကျပါ:

ကြော်ငြာတွေ


ကြော်ငြာတွေ