Biblia Todo Logo
အွန်လိုင်း သမ္မာကျမ်းစာ

- ကြော်ငြာတွေ -




2. Цареви 22:19 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

19 Пошто ти се срце потресло и зато што си се покајао пред Господом кад си чуо шта сам рекао за ово место и за становнике његове да ће бити пустош и проклетство и зато што си раздерао одећу своју и плакао преда мном, зато сам те услишио’, говори Господ.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Novi srpski prevod

19 Pošto ti je srce omekšalo, te si se ponizio pred Gospodom kad si čuo šta sam rekao za ovo mesto i njegove stanovnike, da će postati pustoš i prokletstvo, pa si razdrao svoju odeću i plakao preda mnom, zato sam te uslišio – govori Gospod.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Нови српски превод

19 Пошто ти је срце омекшало, те си се понизио пред Господом кад си чуо шта сам рекао за ово место и његове становнике, да ће постати пустош и проклетство, па си раздрао своју одећу и плакао преда мном, зато сам те услишио – говори Господ.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Библија: Савремени српски превод

19 Зато што ти се срце смекшало и што си се понизио пред ГОСПОДОМ када си чуо шта сам рекао против овог места и његових житеља – да ће бити опустошени и проклети – и зато што си раздро своју одећу и заплакао преда мном, чуо сам те, говори ГОСПОД.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Sveta Biblija

19 Što je umeknulo srce tvoje, i ponizio si se pred Gospodom kad si èuo šta sam govorio za to mjesto i za stanovnike njegove da æe biti pustoš i prokletinja, i što si razdro haljine svoje i plakao preda mnom, zato i ja usliših tebe, veli Gospod.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ




2. Цареви 22:19
44 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ  

„Јеси ли видео како се Ахав понизио преда мном? Зато што се понизио преда мном нећу пустити оно зло док је он жив, него за време сина његовог пустићу оно зло на дом његов.”


Тада посла Амосов син Исаија Језекији поруку: „Овако говори Господ, Бог Израиљев: ‘Услишио сам молитву коју си ми упутио због асирског цара Сенахирима.’


„Врати се и кажи Језекији, владару мог народа: ‘Овако говори Господ, Бог Давида, праоца твог: Чуо сам молитву твоју и видео сам сузе твоје. Ево, исцелићу те и за три дана ићи ћеш у храм Господњи.


Кад је цар саслушао речи Књиге закона, раздера одећу своју.


Тад се Језекија покаја зато што је био охол, и он и становници Јерусалима, тако да не дође гнев Господњи за време Језекијиног живота.


Док је био у невољи, молио се Господу, Богу своме, и веома се покајао пред Богом отаца својих.


Његова молитва и како је услишен, сви његови греси и његова невера, места на којима је подигао узвишице, саградио кипове и идоле резане пре него што се покајао, све је то записано у Књизи виделаца.


Међутим, он се није понизио пред Господом као што се понизио отац његов Манасија, него је тај Амон још више грешио.


‘Зато што ти је срце одмекнуло и што си се понизио пред Богом кад си чуо шта је рекао за ово место и за становнике његове, покајао се преда мном, раздерао си одећу своју и плакао преда мном, зато сам те услишио’, говори Господ.


Док се Јездра молио и исповедао грехе плачући и лежећи пред храмом Божјим, скупи се око њега велико мноштво људи, жена и деце. И народ је горко плакао.


Кад сам чуо те речи, сео сам и плакао. Туговао сам данима, постио и молио се пред Богом небеским.


Потом Немија, а он је био намесник, и свештеник Јездра, књижевник, и левити, који су поучавали народ, рекоше целом народу: „Овај дан је свети Господу, Богу нашем. Немојте да тугујете и да плачете.” Наиме, народ је плакао док је слушао речи законика.


Од страха пред тобом трепери тело моје и стрепим од одлука твојих.


Потоци суза теку из очију мојих зато што не чувају закон твој.


Отвори, Господе, усне моје и уста моја објављиваће ти хвалу!


Жртве Богу су дух скрушен, срце скрушено и понизно Бог не одбацује.


Тада отидоше Мојсије и Арон к фараону и рекоше му: „Овако говори Господ, Бог Јевреја: ‘Докле ћеш одбијати да се преда мном понизиш? Пусти народ мој да ми служи!


Слушајте ме, ви окорелог срца, који сте од правде далеко:


Овако говори Вишњи и Узвишени, чије је име Свети, и вечно живи: „Боравим на висини у светињи, али ја сам и с понизним и скрушеним, оживљујем дух смерних и крепим срца скромних.


Све је то начинила рука моја, тако је постало”, говори Господ. „Међутим, кога ћу погледати? На невољника, на оног скрушеног духа и на оног који се боји речи моје.


Слушајте реч Господњу, ви који дрхтите од речи његове: „Браћа ваша која вас мрзе и одбацују вас због имена мога говоре: ‘Нека се покаже слава Господња, да видимо радост вашу!’”


Ако не послушате, плакаће скривено душа моја због охолости ваше. Проливаће сузе очи моје, јер ће заробљено постати стадо Господње.


А ти им ову реч кажи: ‘Очи моје лију сузе дању и ноћу и не престају. Ударац страшан погоди девојку, кћер народа мог, рана претешка!


учинићу с домом овим као са Силомом. Учинићу да град овај буде проклетство за све народе на земљи.’”


Тада им Михеј саопшти све речи које је чуо кад је Варух читао свитак народу.


Ни цар ни слуге његове које су чуле све оне речи не уплашише се и не раздераше одећу.


Господ није могао да поднесе злодела ваша и гадости које сте чинили. Зато је земља ваша постала пустош, гроза и проклетство. Нико у њој не станује до дана данашњег.


Ко ће му дати боравиште у пустињи? Оставио бих народ свој, отишао бих од њега. Сви су они прељубници збор покварених.


Господ му рече: „Иди поред града, поред Јерусалима, и обележи словом тав чела људи који тугују и плачу због гадости које се у њему чине!”


„Речено ти је, човече, шта је добро, и шта Господ од тебе тражи: да чиниш правду, да волиш милосрђе и да смерно ходиш с Богом својим.”


И, гле, један од синова Израиљевих дође и доведе међу браћу своју неку Мадијанку, наочиглед Мојсију и наочиглед целом збору синова Израиљевих, који заплака на вратима шатора састанка.


А кад се приближи, угледа град и заплака над њим говорећи:


Сви ће народи питати: ‘Зашто Господ учини ово овој земљи? Зашто толика јарост и толики гнев?’


Тада пођоше синови Израиљеви и сав народ и дођоше у Ветиљ. Плакали су и стајали пред Господом. Постили су тога дана до вечери и приносили жртве паљенице и жртве захвалне пред Господом.


Тада рекоше Давиду људи његови: „Ево дана за који ти Господ рече: ‘Ево, предајем ти непријатеља твога у руке да учиниш с њим шта ти је воља.’” Давид устаде и полако одсече крај Сауловог огртача.


ကြှနျုပျတို့နောကျလိုကျပါ:

ကြော်ငြာတွေ


ကြော်ငြာတွေ