Biblia Todo Logo
အွန်လိုင်း သမ္မာကျမ်းစာ

- ကြော်ငြာတွေ -




Јеремија 6:26 - Библија: Савремени српски превод

26 Обуците се у кострет, мој народе, и у пепео се уваљајте. Наричите као за сином јединцем, горко кукајући, јер ће уништитељ изненада навалити на нас.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Novi srpski prevod

26 Ćerko mog naroda, opaši kostret i valjaj se u pepelu. Žali kao za jedincem, gorko plači jer će nenadano doći na nas zatirač.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Нови српски превод

26 Ћерко мог народа, опаши кострет и ваљај се у пепелу. Жали као за јединцем, горко плачи јер ће ненадано доћи на нас затирач.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Sveta Biblija

26 Kæeri naroda mojega, pripaši kostrijet i valjaj se u pepelu, žali kao za sinom jedincem i ridaj gorko, jer æe brzo doæi na nas zatiraè.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

26 Кћери народа мог, припаши кострет и по пепелу се ваљај! Наричи као за сином јединцем и ридај горко. Изненада долази затирач наш.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ




Јеремија 6:26
42 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ  

па оде и седе подаље, отприлике колико лук може да добаци, јер је мислила: »Не могу да гледам како дете умире.« И док је тако седела, гласно заплака.


Звуци страве звоне му у ушима. Кад све се чини добро, пљачкаш на њега насрће.


Јов узе парче црепа, па се њиме чешао док је седео у пепелу.


Тога дана ГОСПОД над војскама вас позва да плачете и кукате, да обријете главе и обучете се у кострет.


Зато рекох: »Одврати поглед од мене, пусти ме да горко плачем. Не труди се да ме утешиш због уништења мога народа.«


Место миомириса биће смрад, место тканице – конопац, место коврџа – ћелавост, место лепе одеће – кострет, место лепоте – жиг.


овај грех ће вам бити као пукотина која се шири у високом зиду и чини да се он сруши изненада, у магновењу.


Дрхтите, ви нехајне жене, тресите се од страха, ви безбрижне. Скините се и обнажите, опашите кострет око бокова.


Уништитељи ће се сјатити на голе висове у пустињи, јер ће мач ГОСПОДЊИ прождирати с краја на крај земље. Нико неће имати мира.


А ако не послушате, плакаћу у потаји због ваше охолости: моје ће очи горко плакати, сузе ронити, јер ће стадо ГОСПОДЊЕ бити засужњено.


»Овако им реци: »‚Нека ми очи роне сузе и дан и ноћ без престанка, јер Девица-Кћи мога народа тешку рану задоби, ударац жесток.


Учинио сам да им удовицâ буде више од морског песка. У подне сам довео затирача на мајке њихових младића. Изненада сам на њих пустио тескобу и ужас.


Нека се зачује јаук из њихових кућа када изненада доведеш пљачкаше на њих. Јер, јаму су ископали да ме ухвате и замке поставили за моје ноге.


Овако каже ГОСПОД: »Крици страха се чују – ужас, а не мир.


У то време ће овом народу и Јерусалиму бити речено: »Ужарен ветар са голетних висова пустињских дува на мој народ, али не да га развеје или прочисти.


О несрећи за несрећом јављају, сва земља је опустошена. Шатори ми опустошени у магновењу, моје сенице у трен ока.


Зато се обуците у кострет, наричите и кукајте: ‚Жестоки гнев ГОСПОДЊИ није се окренуо од нас!‘


Рану мога народа лече површно. Говоре: ‚Мир, мир‘, кад мира нема.


Чуј вапај мога народа из далеке земље: »Зар ГОСПОД није на Сиону? Зар његов Цар није више тамо?« »Зашто су ме изазвали на гнев својим ликовима, идолима туђим, ништавним?«


Сатрвен сам, јер је и мој народ сатрвен; у жалости сам, а ужас ме спопада.


Е да ми је глава извор воде, а моје очи врело суза, и дан и ноћ бих плакао над погинулима мога народа.


Заплакаћу и закукати над горама и тужбалицу запевати над пашњацима пустињским. Опустеше, нико њима не пролази, не чује се мукање говедâ. Од птица до стоке, све побеже, све нестаде.


»Због тога плачем, очи ми лију сузе. Јер, далеко је од мене тешитељ, онај који може да ме врати у живот. Деца ми без игде ичега, јер непријатељ надјача.«


Ноћу горко плаче, сузе јој на образима. Од свих њених љубавника ниједнога нема да је утеши. Издадоше је сви њени пријатељи, непријатељи јој постадоше.


Очи ми ишчилеше од плакања, утроба ми кључа, џигерица се излива на земљу због слома Кћери мога народа, због деце и одојчади која на трговима града скапавају.


Зубе ми је каменицама поломио, у прашину ме угазио.


Потоци суза из очију ми теку због слома Кћери мога народа.


Својим рукама су самилосне жене кувале своју децу, њима се храниле у време слома Кћери мог народа.


Чак и шакалице пружају дојке да подоје своје младунце, а кћери мога народа окрутне постадоше као нојеви у пустињи.


Казна за злодело Кћери мога народа тежа је од казне за грехе Содоме, која је у трен ока разорена иако нико не диже руку на њу.


Празнике ћу вам претворити у кукњаву и ваше певање у плакање. У кострет ћу вас обући и обријати вам главе. Биће као када се оплакује јединац – дан до краја испуњен горчином.«


Када је вест стигла до цара Ниниве, он устаде са свога престола, скину своје царско рухо и обуче се у кострет, па седе у прашину.


»На Давидову владарску кућу и житеље Јерусалима излићу духа милости и молитве. И гледаће мене, онога кога су проболи, и нарицати за њим као онај ко нариче за јединцем и горко га оплакивати као онај ко оплакује првенца.


Када се приближио градској капији, управо су износили мртваца, јединца у мајке удовице. С њом је било и много народа из града.


Јадикујте, тугујте и заплачите. Нека се ваш смех преокрене у тугу, а радост у жалост.


Чујте сада ви, богаташи. Заплачите и закукајте због беде која ће вас снаћи!


ကြှနျုပျတို့နောကျလိုကျပါ:

ကြော်ငြာတွေ


ကြော်ငြာတွေ