Biblia Todo Logo
အွန်လိုင်း သမ္မာကျမ်းစာ

- ကြော်ငြာတွေ -




Јеремија 4:19 - Библија: Савремени српски превод

19 Каква тескоба! Каква тескоба! Превијам се од бола. Срце ме боли, срце у мени силно лупа, не могу да ућутим. Јер, чуо сам звук рога, бојне покличе.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Novi srpski prevod

19 Moja utroba! Moja utroba! Previjam se jer mi srce uzdiše. A moje srce neće da ćuti jer je zvuk trube koji si čula, dušo moja, bojni poklič.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Нови српски превод

19 Моја утроба! Моја утроба! Превијам се јер ми срце уздише. А моје срце неће да ћути јер је звук трубе који си чула, душо моја, бојни поклич.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Sveta Biblija

19 Jaoh utroba, jaoh utroba! boli me u srcu; srce mi bije; ne mogu muèati; jer glas trubni èuješ, dušo moja, viku ubojnu.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

19 Ах, тело моје, тело моје! Пуца ми срце, раздире ми се срце! Не могу да ћутим јер сам чуо трубу бојну, душо моја, покличе бојне!

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ




Јеремија 4:19
48 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ  

На њихова већања ја не улазио, њиховим се скуповима не придружио, јер су у свом гневу убијали људе и у својој обести сакатили волове.


»Моја глава! Моја глава!« закука оцу. А отац рече једном слузи: »Однеси га мајци.«


Онда се упиљи у Хазаела све док се овај не постиде. Тада Божији човек заплака.


Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја, и све што је у мени, његовом светом Имену.


Врати се у свој спокој, јер ГОСПОД ти је учинио добро.


Потоци суза из очију ми теку, јер се људи твог Закона не држе.


Бес ме хвата због опаких, који су твој Закон оставили.


Алилуја! Хвали ГОСПОДА, душо моја.


Ти рече ГОСПОДУ: »Ти си мој Господ, без тебе ништа добро немам«,


Срце ми се цепа због Моава. Његови бегунци беже све до Цоара, све до Еглат-Шелишије. Пењу се ка Лухиту, плачући путем; на друму за Хоронајим своју пропаст оплакују.


»Срце ми за Моавом јечи као лира и душа ме боли због Кир-Хереша.


Зато ми грч раздире тело, бол ме обузима као жену трудови. Сувише сам згрчен да бих чуо, сувише уплашен да бих видео.


Срце ми прескаче, дрхтим од страха. Сутон за којим сам жудео ужас ми постаде.


Зато рекох: »Одврати поглед од мене, пусти ме да горко плачем. Не труди се да ме утешиш због уништења мога народа.«


А ако не послушате, плакаћу у потаји због ваше охолости: моје ће очи горко плакати, сузе ронити, јер ће стадо ГОСПОДЊЕ бити засужњено.


А кажем ли: »Нећу га више помињати ни говорити у његово име«, његова реч ми у срцу буде као огањ, огањ запретан у мојим костима, и онда не могу више у себи да је држим, не могу.


Срце је у мени скршено због пророкâ, кости ми дрхте. Сличан сам пијаноме, човеку кога је савладало вино, због ГОСПОДА и његових светих речи.


Докле ћу гледати ратне барјаке и слушати звук рога?


»Објавите у Јуди и разгласите у Јерусалиму: ‚Дуните у овнујски рог по целој земљи!‘ Вичите из свега гласа и говорите: ‚На окуп! Бежимо у утврђене градове!‘


и ако кажете: »Не, идемо у Египат, где више нећемо видети рат, ни чути овнујски рог, ни бити гладни хлеба«,


Али, ево, долазе дани«, каже ГОСПОД, »када ћу учинити да се бојни поклич зачује у Раби Амонској. Она ће постати пуста узвишица, а села око ње спалиће огањ. Тада ће Израел истерати оне који истераше њега«, говори ГОСПОД.


»У земљи се чују звуци битке и уништења великог.


Када смо чули вест о њима, руке нам клонуше. Тескоба нас обузе, бол као у жене у трудовима.


О, Тешитељу мој у тузи, срце је у мени изнемогло.


Сатрвен сам, јер је и мој народ сатрвен; у жалости сам, а ужас ме спопада.


Е да ми је глава извор воде, а моје очи врело суза, и дан и ноћ бих плакао над погинулима мога народа.


Заплакаћу и закукати над горама и тужбалицу запевати над пашњацима пустињским. Опустеше, нико њима не пролази, не чује се мукање говедâ. Од птица до стоке, све побеже, све нестаде.


»Због тога плачем, очи ми лију сузе. Јер, далеко је од мене тешитељ, онај који може да ме врати у живот. Деца ми без игде ичега, јер непријатељ надјача.«


»Погледај, ГОСПОДЕ, у каквој сам невољи. Утроба ми кључа, срце се у мени грчи, јер сам се жестоко побунила. Напољу мач уцвељује, у кући смрт.


Очи ми ишчилеше од плакања, утроба ми кључа, џигерица се излива на земљу због слома Кћери мога народа, због деце и одојчади која на трговима града скапавају.


Данило, који се зове и Валтасар, остаде начас силно сметен, уплашен оним о чему је размишљао. А цар рече: »Валтасаре, нека те не плаши овај сан или његово значење.« Тада Валтасар одговори: »Господару, да се бар овај сан односи на твоје непријатеље, а његово значење на твоје душмане.


»Ја, Данило, силно се потресох у духу, а виђења у мојој глави узнемирише ме.


»Овде је крај извештаја. Ја, Данило, силно се потресох због својих мисли и пребледех, али све то задржах за себе.«


»Ја, Данило, занемоћах, па сам био болестан неколико дана. Потом устадох и наставих да обављам послове за цара. Оно виђење ме је сасвим збунило и нисам га разумео.«


Не задрхте ли људи када се у граду огласи рог? Сналази ли град несрећа а да је ГОСПОД није послао?


»Када сам то чуо, утроба ми задрхта, усне ми забридеше од тога звука. Трулеж ми се увуче у кости, а ноге заклецаше. Стрпљиво ћу чекати да дан невоље сване народу који нас је напао.


»Када у својој земљи будете полазили у бој против душманина који вас угњетава, дуните у трубе завијајући. Тада ће вас се сетити ГОСПОД, ваш Бог, и бићете спасени од својих непријатеља.


Браћо, жеља мога срца и моја молитва Богу за Израелце јесте да се спасу.


Или, ако труба производи нејасан звук, ко ће се спремити за бој?


децо моја, коју поново у трудовима рађам док се Христос у вама не уобличи.


Поток Кишон отплави цареве, древни поток, поток Кишон. »Крочи снажно, душо моја!


ကြှနျုပျတို့နောကျလိုကျပါ:

ကြော်ငြာတွေ


ကြော်ငြာတွေ