Biblia Todo Logo
အွန်လိုင်း သမ္မာကျမ်းစာ

- ကြော်ငြာတွေ -




Исус Навин 7:6 - Библија: Савремени српски превод

6 Тада Исус Навин и израелске старешине раздреше своју одећу и падоше ничице на земљу пред ГОСПОДЊИМ ковчегом, посувши се прашином по глави, и тако остадоше до вечери.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Novi srpski prevod

6 A Isus razdra svoju odeću i pade ničice na zemlju pred Kovčegom Gospodnjim, on i starešine izrailjske, a glave posuše prašinom.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Нови српски превод

6 А Исус раздра своју одећу и паде ничице на земљу пред Ковчегом Господњим, он и старешине израиљске, а главе посуше прашином.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Sveta Biblija

6 A Isus razdrije haljine svoje i pade licem na zemlju pred kovèegom Gospodnjim, i leža do veèera, on i starješine Izrailjeve, i posuše se prahom po glavi.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

6 Исус раздера своју одећу и паде ничице пред ковчегом Господњим. Лежао је лицем према земљи до вечери. Он и поглавари Израиљеви посуше се прахом по глави.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ




Исус Навин 7:6
30 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ  

Када се Рувим вратио до чатрње и видео да Јосифа нема у њој, раздре своју одећу,


Тада Јаков раздре своју одећу и обуче се у кострет, па је много дана оплакивао свог сина.


На то Давид зграби и раздре своју одећу, а тако учинише и сви људи с њим.


Жалили су, плакали и постили до вечери зато што су Саул и Јонатан, ГОСПОДЊА војска и израелски народ пали од мача.


Трећега дана дође један човек из Сауловог табора, раздеране одеће и главе посуте земљом. Када је дошао пред Давида, ничице му се поклони.


Давид се молио Богу за дете и постио, а увече улазио у кућу и проводио ноћ лежећи на голој земљи.


Тамара се посу пепелом по глави и раздре ону дугу хаљину коју је носила. Онда стави руку на главу и оде ридајући.


Цар устаде, раздре своју одећу и леже на земљу. А и сви његови службеници раздреше своју одећу, па су стајали крај њега.


Када је цар чуо речи Књиге закона, раздре своју одећу,


Када је цар чуо речи Закона, раздре своју одећу,


Док се Езра молио и признавао грехе, плачући и ничице се бацајући пред Божијим Домом, силно мноштво Израелаца – мушкараца, жена и деце – окупило се око њега. И народ је горко плакао.


Двадесет четвртог дана тог месеца, Израелци се окупише, па су постили обучени у кострет и посути прашином.


Када је Мордехај дознао за све што се догодило, раздре своју одећу, обуче се у кострет и посу пепелом, па оде у град, гласно и горко запомажући.


У свакој покрајини у коју су стигли царев указ и његова наредба настаде велика жалост међу Јудејима. Постили су, плакали и кукали, а многи су лежали у кострети и пепелу.


Тада Јов устаде, раздре своју одећу и обрија главу, па паде ничице на земљу, поклони се Богу


А када су га издалека угледали, једва га препознаше. Тада бризнуше у гласан плач, па раздреше своју одећу и посуше главу прашином бацајући је ка небу.


Зато самог себе презирем и у праху и пепелу се кајем.«


Старешине Кћери сионске седе на земљи и ћуте; главе су посули прашином, у кострет се обукли. Јерусалимске девојке погнуле главе до земље.


а Исус Навин и Калев син Јефунеов, који су били међу онима који су извиђали земљу, раздреше своју одећу,


А они падоше ничице и рекоше: »О Боже, Боже духова свега људског рода, зар ћеш бити гневан на целу заједницу када само један човек згреши?«


»Одмакните се од ове заједнице, да их одмах затрем.« На то они падоше ничице.


Када су апостоли Варнава и Павле чули за то, раздреше своју одећу, па улетеше међу народ, вичући:


Исус Навин рече: »Авај, Господе ГОСПОДЕ. Зашто си превео овај народ преко реке Јордан? Зар да нас предаш у руке Аморејцима, да нас униште? Камо среће да смо остали са друге стране Јордана!


И посуће се прашином по глави и викати, плачући и јадикујући: ‚Јао! Јао великом граду! Његовим благом се обогатише сви који су на мору имали лађе, а он у једном часу би опустошен!‘


Угледавши је, он раздре своју одећу и рече: »Авај, кћери моја! На колена си ме бацила! Велик јад си ми донела. Дао сам обећање ГОСПОДУ и не могу да га прекршим.«


Израелци су плакали пред ГОСПОДОМ до вечери, па га упиташе: »Да ли да опет кренемо у бој против наше сабраће Венијаминоваца?« А ГОСПОД одговори: »Крените на њих.«


Сви Израелци и сва војска одоше у Бетел, па су тамо седели и плакали пред ГОСПОДОМ. Тога дана су постили до вечери и приносили ГОСПОДУ жртве паљенице и жртве за заједништво.


Народ оде у Бетел, па су тамо седели пред Богом до вечери, гласно кукајући и горко плачући.


Тога дана један Венијаминовац побеже са бојишта у Шило, раздеране одеће и главе посуте прашином.


ကြှနျုပျတို့နောကျလိုကျပါ:

ကြော်ငြာတွေ


ကြော်ငြာတွေ