Biblia Todo Logo
အွန်လိုင်း သမ္မာကျမ်းစာ

- ကြော်ငြာတွေ -




2. Mojsijeva 16:3 - Библија: Савремени српски превод

3 Израелци им рекоше: »Камо среће да смо сви погинули од ГОСПОДЊЕ руке у Египту када смо седели крај лонаца с месом и јели хлеба до миле воље. Јер, ви сте нас довели у ову пустињу да сав овај силан народ поморите глађу.«

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Novi srpski prevod

3 Izrailjci su im govorili: „E, da smo samo pomrli od Gospodnje ruke u Egiptu! Tamo smo sedeli oko lonaca s mesom i jeli hleba do mile volje. A vi ste nas doveli u ovu pustinju da pomorite glađu sav ovaj zbor.“

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Нови српски превод

3 Израиљци су им говорили: „Е, да смо само помрли од Господње руке у Египту! Тамо смо седели око лонаца с месом и јели хлеба до миле воље. А ви сте нас довели у ову пустињу да поморите глађу сав овај збор.“

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Sveta Biblija

3 I rekoše im sinovi Izrailjevi: kamo da smo pomrli od ruke Gospodnje u zemlji Misirskoj, kad sjeðasmo kod lonaca s mesom i jeðasmo hljeba izobila! jer nas izvedoste u ovu pustinju da pomorite sav ovaj zbor glaðu.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

3 Синови Израиљеви им рекоше: „Боље да смо помрли од руке Господње у земљи египатској, док смо седели код лонаца с месом и јели хлеба до миле воље! Ви сте нас извели у ову пустињу да поморите глађу сав овај збор!”

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ




2. Mojsijeva 16:3
32 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ  

На то се цар силно потресе, па се попе у одају над пролазом између капија и заплака. А док је ишао, говорио је: »Сине мој Авесаломе! Сине мој, сине мој Авесаломе! Да бар ја погинух место тебе! Авесаломе, сине мој, сине мој!«


После тога, Јов проговори и прокле дан свог рођења.


што ми није затворила врата утробе ни сакрила муку од мојих очију.


Зашто је светлост дата паћенику и живот онима чемерне душе,


Били су гладни и жедни, душа је клонула у њима.


Против Бога су говорили, питајући: »Може ли Бог да простре трпезу у пустињи?


Човек је јео хлеб анђела. Он им посла хране да једу досита.


»Зар није било гробова у Египту«, упиташе Мојсија, »па си нас довео да изгинемо у пустињи? Шта нам учини тиме што си нас извео из Египта?


Али народ је био жедан воде и гунђао је против Мојсија. »Зашто си нас извео из Египта?« питали су га. »Зар зато да жеђу помориш нас, нашу децу и нашу стоку?«


После много времена умре египатски цар. Израелци су уздисали у ропству и вапили, и њихово запомагање због ропства допре до Бога.


па им рекоше: »Нека вас сада ГОСПОД погледа и нека вам суди јер су нас фараон и његови службеници замрзели због вас! Ставили сте им мач у руке, да нас побију.«


Нису питали: ‚Где је ГОСПОД, који нас је извео из Египта, кроз голу пустош нас провео, кроз земљу пустиња и провалија, кроз земљу суше и густе тмине, кроз земљу којом нико не путује и у којој нико не живи?‘


и ако кажете: »Не, идемо у Египат, где више нећемо видети рат, ни чути овнујски рог, ни бити гладни хлеба«,


него ћемо учинити све онако како смо сами рекли: палићемо кâд Царици неба и изливати јој жртве леванице као што смо чинили у градовима Јуде и на улицама Јерусалима ми и наши праоци, наши цареви и поглавари. У то време смо имали хране у изобиљу, било нам је добро и никакво зло нас није сналазило.


Боље је онима који погинуше од мача него онима који гину од глади, којима живот копни, јер их прободе несташица плодова пољских.


Ако ћеш овако са мном, боље ме одмах убиј. Ако сам нашао милост у твојим очима, дај да више не гледам своју пропаст.«


него цео месец, док вам не изађе на нос и не смучи вам се, јер сте одбацили ГОСПОДА, који је међу вама, и кукали пред њим, говорећи: »Зашто смо и одлазили из Египта?«‘«


Сви Израелци су гунђали против Мојсија и Аарона и цела заједница им рече: »Камо среће да смо помрли у Египту! Или да смо бар помрли у овој пустињи!


Зашто нас ГОСПОД води у ту земљу, да погинемо од мача, а наше жене и нејач да постану плен? Зар нам не би било боље да се вратимо у Египат?«


Зар ти је мало што си нас одвео из земље којом тече мед и млеко да нас побијеш у пустињи, него још хоћеш и да владаш над нама?


Сутрадан је цела израелска заједница гунђала против Мојсија и Аарона говорећи: »Убили сте ГОСПОДЊЕ људе.«


па су говорили против Бога и против Мојсија: »Зашто сте нас извели из Египта да помремо у пустињи? Нема хлеба, нема воде, а ова бедна храна нам се гади!«


»Мало или много«, рече Павле, »ја се молим Богу да не само ти већ и сви ови који ме данас слушају постану као ја – изузев ових окова.«


Већ сте се заситили. Већ сте се обогатили. Постадосте цареви, и то без нас. Камо среће да сте постали цареви, па да и ми с вама владамо као цареви.


Када бисте само поднели мало мога безумља! Али, већ ме и подносите.


Ујутро ћеш говорити: »О, да је бар већ вече!« а увече: »О, да је бар већ јутро!« због ужаса који ће те спопадати и због призорâ које ћеш гледати.


Понизио те морећи те глађу, а онда те нахранио маном, за коју ни ти ни твоји праоци нисте знали, да те научи да човек не живи само од хлеба него и од сваке речи која излази из ГОСПОДЊИХ уста.


Исус Навин рече: »Авај, Господе ГОСПОДЕ. Зашто си превео овај народ преко реке Јордан? Зар да нас предаш у руке Аморејцима, да нас униште? Камо среће да смо остали са друге стране Јордана!


ကြှနျုပျတို့နောကျလိုကျပါ:

ကြော်ငြာတွေ


ကြော်ငြာတွေ