22 Вов, Тейнза маладсь Хананеянь ава, кона ульсь ся ширдень, и пешкодсь: «Азор, Давидть Цёрац, ужяльдемак монь! Стирнязень эса кяжи ваймопожф; и тейнза пяк кальдяв».
Тя Иисус Христость шачема юромоц, кона ушеды Давид атянь-атянц и сянь атянь-атянц Авраамонь эзда.
Но Иисус каршезонза валга ашезь аза. Сонь тонафниенза маладсть и мярьгсть Тейнза: «Тик авати, мезе веши, сяс мес сон моли мельганк и юватькшни».
«Азор! Ужяльтьк цёразень! Од ковбрянь пингста сон пяляскоткшни. Пяк сяряди: сидеста прашенды коста толти, коста ведти.
Иисусонь колга кулясь срадсь марнек Сириять келес; и вятнезь Тейнза сембе сярядихнень и эрь кодама урмаса маятайхнень, кяжи ваймопожфса колафнень, эсь урмаса сярядихнень, параличса колафнень, и Сон пчкафнезень синь.
Мзярда Иисус тусь тоста, мельганза мольсть кафта сокорхт и юватькшнесть: «Иисус, Давидонь Цёрац, ужяльдемасть минь!»
Синь ювадсть: «Иисус, Тонафты, ужяльдемасть!»
А каяфксонь кочкайсь ащесь ширеняса, нльне сельмонзонга пельсь кеподемс вяри; аньцек эрьхнезе мяштенц и корхтась: "Шкай! Ужяльдемак монь, пежу ломанть!"
Синь састь кулхцондомонза и урмаснон пчкафтома. Сашендсть аф ару ваймопожфонь колафневок, синьге пчксесть.