Јеремија 15:6 - Novi srpski prevod

⁶ Ti si mene napustio – govori Gospod – ustuknuo si, a ja ću zamahnuti rukom na tebe i razoriću te. Umorilo me je da ti popuštam.

Нови српски превод

⁶ Ти си мене напустио – говори Господ – устукнуо си, а ја ћу замахнути руком на тебе и разорићу те. Уморило ме је да ти попуштам.

Библија: Савремени српски превод

⁶ Одбацио си ме«, говори ГОСПОД, »леђа ми окрећеш. Зато сам на тебе дигао руку и затро те. Дојадило ми да ти стално праштам.

Sveta Biblija

⁶ Ti si me ostavio, govori Gospod, otišao si natrag; zato æu mahnuti rukom svojom na te i pogubiæu te; dosadi mi žaliti.

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

⁶ Ти си ме одбацио’, говори Господ, ‘окренуо си ми леђа. Зато на тебе не дижем руку своју да те затрем. Уморан сам од опраштања.

Јеремија 15:6 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ

Исаија 1:4

Jao, grešnoga li puka, naroda ogrezlog u krivici, potomaka zločinačkih, sinova pokvarenjačkih! Gospoda su ostavili; Svetitelja Izrailjevog prezreli, leđa mu okrenuli.

Исаија 28:13

I biće im reč Gospodnja: Tuc pa muc, tuc pa muc! Muc pa tuc, muc pa tuc! Tamo kvrc! Tamo kvrc, da nauznak padnu kada hodaju i da se polome i upletu i uhvate.

Исаија 31:3

Egipćanin je čovek, on nije Bog; konji njegovi su meso, oni nisu duh. Kada Gospod ispruži ruku svoju, posrnuće onaj koji pomaže i pašće onaj kome on pomaže – svi zajedno će propasti.

Јеремија 1:16

Objaviću im svoje sudove nad svom njihovom opačinom, jer su me ostavili, jer su kadili drugim bogovima i klanjali se svojim rukotvorinama.

Јеремија 13:14

Polupaću ih jedne o druge, i roditelje i decu takođe – govori Gospod. Neću se sažaliti, neću se smilovati i neću ih poštedeti nego ću ih uništiti!’“

Јеремија 2:13

Jer je dva zla učinio moj narod: Zaboravio je mene, izvor svežih voda, i sebi isklesao bunare, napukle bunare što ne drže vodu.

Јеремија 2:17

Zar to nisi sam sebi uradio napustivši Gospoda, svog Boga, u vreme kada te je vodio putem?

Јеремија 2:19

Kazniće te tvoje zlo i tvoje otpadništvo će te prekoriti. Pa znaj i vidi, jer je zlo i gorko što si napustio Gospoda, svog Boga, i što nema u tebi moga straha – govori Gospod, Bog nad vojskama.

Јеремија 20:9

A rekao sam: „Ne spominjem ga više! Više ne govorim u njegovo ime!“ Ali u srcu mi je bilo kao vatra, kao plamen stešnjen u kostima. Iznurilo me je i više nisam mogao da se suzdržavam.

Јеремија 44:22

Ali Gospod nije mogao da istrpi zlobu vašu, dela i gadosti koje ste uradili. Zato vam se zemlja pretvorila u ruševinu, pustoš i prokletstvo u kojoj do danas niko ne živi.

Јеремија 6:11

Pun sam gneva Gospodnjeg, iznurilo me je da ga zadržavam. „Izlij ga po deci na ulici i na skup mladića. I muža i ženu će zahvatiti, i stare i vremenite.

Јеремија 6:12

Njihove će se kuće predati drugima, baš kao i polja i žene, jer ja ću podići svoju ruku na stanovnike zemlje – govori Gospod.

Јеремија 6:19

Poslušaj zemljo! Evo donosim propast na ovaj narod, plod samih njihovih spletki. Jer za moje reči nisu marili i moj su Zakon prezreli.

Јеремија 7:16

A ti nemoj da se moliš za ovaj narod. Ne vapi mi zbog njih i u molitvi ih ne zastupaj. Jer – ne slušam te.

Јеремија 7:24

Ali oni nisu slušali i nisu prignuli svoje uho. Živeli su po samovolji svog zlog srca pa su zato nazadovali umesto da napreduju.

Јеремија 8:5

A zašto se odvratio ovaj narod, Jerusalim, uporan u odmetništvu? Drži se obmane i odbija da se vrati.

Јеремија 8:9

Mudraci su se osramotili, uplašili su se i zarobljeni su. Evo, prezreli su reč Gospodnju, pa kakva im to mudrost preostaje?

Језекиљ 14:9

A ako bi se prorok prevario, pa saopštio kakvu poruku, to sam ja, Gospod, zaveo tog proroka. Ja ću, onda, ispružiti ruku na njega i istrebiti ga iz svog naroda Izrailja.

Језекиљ 25:7

zato ću, evo, ispružiti svoju ruku na tebe i dati te za plen narodima. I istrebiću te iz naroda, iskoreniću te iz zemalja; zatrću te. Tada ćeš znati da sam ja Gospod.’“

Језекиљ 35:3

Reci mu: ’Govori Gospod Bog: evo me protiv tebe, sirska goro! Ispružiću na tebe svoju ruku i pretvoriti te u krajnju pustoš.

Осија 11:7

Moj je narod odlučan da me se odriče. Zovu ga ka Višnjem, alʼ ga niko ne uzvisi.

Осија 13:14

Od prevlasti Sveta mrtvih otkupiću ih i od smrti izbaviću ih. Gde je, smrti, tvoje razaranje? Gde je, Svete mrtvih, žalac tvoj? Samilost je sakrivena od očiju mojih.

Осија 4:16

Kao jogunasta junica Izrailj je jogunast. Hoće li ih sada Gospod voditi kao jagnje na prostrano mesto?

Софонија 1:4

Podignuću svoju ruku na Judu i na sav živalj Jerusalima. Istrebiću sa ovog mesta Valov ostatak i spomen na idolopokloničke sveštenike s drugim sveštenicima;

Захарија 7:11

Ali oni nisu hteli da slušaju već su tvrdoglavo okrenuli leđa i zatvorili uši da ne čuju.