Biblia Todo Logo
အွန်လိုင်း သမ္မာကျမ်းစာ

- ကြော်ငြာတွေ -




Тужбалице 5:1 - Нови српски превод

1 Опомени се, Господе, шта нам се догодило; погледај, види нашу срамоту.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Novi srpski prevod

1 Opomeni se, Gospode, šta nam se dogodilo; pogledaj, vidi našu sramotu.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Библија: Савремени српски превод

1 Сети се, ГОСПОДЕ, шта нас је снашло, погледај и види нашу срамоту.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Sveta Biblija

1 Opomeni se, Gospode, što nas zadesi; pogledaj i vidi sramotu našu.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

1 Опомени се, Господе, оног што нас стиже! Погледај и види срамоту нашу!

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ




Тужбалице 5:1
26 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ  

А они су ми рекли: „Преостали који су преживели изгнанство у тој области су у великој невољи и срамоти. Јерусалимски зид је порушен и врата су му спаљена у ватри.“


Молим те, сети се речи коју си заповедио свом слузи Мојсију, када си рекао: ’Ако ме будете изневерили, расејаћу вас међу народе;


„Чуј, о, Боже наш, како нас презиру! Узврати им њихову срамоту на њихову главу и дај им да буду плен у земљи ропства.


Сети се, молим те, да си ме ко глину створио, па зар ћеш у прашину да ме вратиш?


Присети се да ми је живот дашак, да ми очи више неће гледати добра!


Погледај на моју муку па ме ослободи, јер твој Закон забораву не дам.


Сети се тог противника који те презире, Господе, и безумних што презиру ти име.


Освети се седмоструко по недрима комшијама нашим презиром њиховим којим су те, Господе, презрели!


Својим комшијама постали смо ругло, на подсмех смо и на презир својој околини.


По зидовима твојим, Јерусалиме, стражаре сам распоредио. По цео дан и по целу ноћ они неће заћутати никако. Они подсећају Господа, њима починка нема.


О, Господе, ти знаш, ти ме се сети. Сети ме се и освети се за мене онима што ме киње. Не дај да ме збрише спорост твога гнева. Ти знаш да за тебе трпим ругло.


Осрамоћени смо, јер смо чули за ругло. Лица нам је покрила срамота, јер су туђинци дошли у Светилишта Господњег Дома.


Цвили народ, како да не тугује! Траже хлеба, трампе драгоцености своје за храну, не би ли живнули некако. „Смилуј ми се – плачу – о, Господе! Смилуј ми се, јер падох у беду.“


На мој ропац погледај, Господе, на измученост душе моје. У грудима срце ми се грчи, жалостан сам због свога пркоса. По улицама синове моје убијају, а унутра, по кућама, смрт коси.


Види му се да је нечист јако, али он не мари што га ово снађе. Ужасно је како он пропада, а никога нема да га теши. Погледај, Господе, његову невољу, јер непријатељи ликују ли, ликују.


Руга ти се, пљеска рукама народ који пролази крај града. Звижде и главом одмахују над рушевинама јерусалимским: „Је ли то та варош савршено лепа? Је ли то радост целе земље?“


Погледај, погледај, о, Господе! Кога си то на муке бацио? Зар жене да пород свој једу? Зар оне што у наручју њишу? Зар у самом Светилишту кољу свештенике твоје и пророке твоје?


Мислим на своје муке и потуцања, то ми је слично пелену, слично отрову.


док нас не погледа и не види Господ са небеса.


Ти, Господе, чујеш како ме исмевају, какве сплетке против мене плету.


О, Господе, чуо сам вест о теби и уплашио сам се! О, Господе, оживи дело своје у времену, обнови га усред година, сети се да се смилујеш у гневу своме.


Онда рече Исусу: „Исусе, сети ме се кад дођеш у своје царство!“


ကြှနျုပျတို့နောကျလိုကျပါ:

ကြော်ငြာတွေ


ကြော်ငြာတွေ