Biblia Todo Logo
အွန်လိုင်း သမ္မာကျမ်းစာ

- ကြော်ငြာတွေ -




Тужбалице 2:11 - Нови српски превод

11 Од плакања ишчилеше ми очи, у ропцу ми душа грца, жалост ме је исцрпла потпуно, јер посматрам слом народа мога: деца и одојчад умиру по трговима града срушенога.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Novi srpski prevod

11 Od plakanja iščileše mi oči, u ropcu mi duša grca, žalost me je iscrpla potpuno, jer posmatram slom naroda moga: deca i odojčad umiru po trgovima grada srušenoga.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Библија: Савремени српски превод

11 Очи ми ишчилеше од плакања, утроба ми кључа, џигерица се излива на земљу због слома Кћери мога народа, због деце и одојчади која на трговима града скапавају.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Sveta Biblija

11 Išèilješe mi oèi od suza, utroba se moja uskolebala, prosipa se na zemlju jetra moja od pogibli kæeri naroda mojega, jer djeca i koja sisaju obamiru na ulicama gradskim.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

11 Ишчилеше ми очи од плача, утроба ми се преврће. Јетра ми се на земљи просула због кћери народа мога. Деца и одојчад умиру по улицама градским.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ




Тужбалице 2:11
26 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ  

стрелци су ме његови окружили, нутрину ми је распарао без милости и жуч ми је по земљи просуо.


Утроба је моја устрептала и није се примирила, дани патње су ме задесили.


Очи моје сахну да ми се обратиш, говорим: „Када ћеш ме утешити?“


Попут воде живот ми истиче, све су ми се кости разглавиле, срце ми је ко восак постало, и топи се у мојим грудима.


Смилуј ми се, Господе, јер сам у невољи, моје око од жалости копни, вене моја душа и нутрина.


Потпуно сам укочен и сломљен, урлам јер ми срце стење.


Око моје од муке се гаси, ишчезава због свих мојих душмана.


Клонуо сам зовући те, промуче ми грло; очи су ми усахнуле чекајући Бога мога.


Зато сам рекао: „Оставите ме, горко ћу плакати; немојте ме тешити над рушевином милог народа мојега.“


Слично ласти узлетелој, тако цијучем; слично ждралу изнемоглом, тако уздишем – мој је поглед према висинама: Господе, под теретом сам, буди мој јамац.“


Синови ти леже обамрли по угловима свих улица; као антилопа у мрежи пуни јарости Господње, карања од Бога твојега.


И ову ћу поруку још да им кажем: ’Роне сузе очи моје и ноћу и дању без престанка, јер је девица мог народа разорена великим разарањем. Јако је рањена.


Моја утроба! Моја утроба! Превијам се јер ми срце уздише. А моје срце неће да ћути јер је звук трубе који си чула, душо моја, бојни поклич.


Зато овако каже Господ, Бог над војскама, Бог Израиљев: ’Зашто себи зло велико наносите – сатирете људе, жене, децу и дојенчад из Јуде – и себи остатак не остављате?


Гле, вапај ћерке мога народа из земље далеке: „Зар Господ није на Сиону? Њен цар није ту?“ „Али зашто ме гневе њиховим идолима, тим туђинским ништавилима?“


Цвили народ, како да не тугује! Траже хлеба, трампе драгоцености своје за храну, не би ли живнули некако. „Смилуј ми се – плачу – о, Господе! Смилуј ми се, јер падох у беду.“


Зато из мојих очију као поток лију сузе. Утешити не може ме нико; охрабрити не може ме нико. Синови су моји побеђени, непријатељ ништа народу не остави.


На мој ропац погледај, Господе, на измученост душе моје. У грудима срце ми се грчи, жалостан сам због свога пркоса. По улицама синове моје убијају, а унутра, по кућама, смрт коси.


Ето зато срце наше болује! Ето, зато се очи наше замутише!


Јер, ево, долазе дани када ће се говорити: ’Благо нероткињама, које никад нису рађале, и које никад нису дојиле.’


Тада су Давид и народ који је био с њим закукали, и плакали су док им није понестало снаге за плакање.


ကြှနျုပျတို့နောကျလိုကျပါ:

ကြော်ငြာတွေ


ကြော်ငြာတွေ