Тужбалице 2:10 - Нови српски превод

¹⁰ Старешине ћерке сионске по земљи су поседали и ћуте, главе своје прашином посипају, обавили кострет око тела. Све до земље спустиле су главе јерусалимске девојке младе.

Novi srpski prevod

¹⁰ Starešine ćerke sionske po zemlji su posedali i ćute, glave svoje prašinom posipaju, obavili kostret oko tela. Sve do zemlje spustile su glave jerusalimske devojke mlade.

Библија: Савремени српски превод

¹⁰ Старешине Кћери сионске седе на земљи и ћуте; главе су посули прашином, у кострет се обукли. Јерусалимске девојке погнуле главе до земље.

Sveta Biblija

¹⁰ Starješine kæeri Sionske sjede na zemlji i muèe, posule su prahom glavu i pripasale kostrijet; oborile su k zemlji glave svoje djevojke Jerusalimske.

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

¹⁰ Седе на земљи и ћуте старци кћери сионске. Посипају главу прахом, кострет припасују. Обарају к земљи главе девојке јерусалимске.

Тужбалице 2:10 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ

2. Самуило 13:19

Тада је Тамара посула главу пепелом, и раздерала дугу хаљину коју је носила; ставила је руку на главу и отишла кукајући путем наглас.

Исаија 15:3

по улицама су врећама заогрнути, на њиховим крововима и по трговима сви они наричу и плачући силазе.

Исаија 3:24

Место миомириса биће смрад; место појаса биће врпца, место коврџа биће обријано теме, место гиздаве хаљине биће кострет, место лепоте биће жиг.

Исаија 3:26

На вратницама твојим ће се кукати и туговати, на земљи ћеш седети напуштена.

Исаија 36:22

Тада су управитељ двора Елијаким, син Хелкијин, писар Сомна и Асафов син Јоах, дворски саветник, дошли пред Језекију. Раздрли су своју одећу и саопштили му шта је Равсак рекао.

Исаија 47:1

„Спусти се и седи у прашину, девице, ћерко вавилонска. Седи на земљу. Нема престола, ћерко халдејска! Јер неће те више звати нежном и осећајном.

Исаија 47:5

„Седи ћутке и повуци се у таму, ћерко халдејска, јер те више неће звати господарицом над царствима.

Јеремија 8:14

И зашто сада седимо? Окупите се, пођимо у утврђене градове па да тамо изгинемо, јер нас је Господ, наш Бог, одредио за пропаст. Дао нам је да пијемо затровану воду јер смо Господу згрешили.

Тужбалице 1:1

Како седи престоница усамљена! А некад је пуна људи била. Град постаде као удовица, а некад је свет га поштовао. Та царица међу градовима робиња је сада потлачена.

Тужбалице 1:4

Тужни су путеви ка сионском Дому, на празнике не долази нико. Сва су врата разваљена, свештеници уздишу једнако, уплакане су девојке које су некад певале. Сион је у горком ропцу.

Тужбалице 3:28

Патниче, седи усамљен и ћути, Бог је то наметнуо.

Тужбалице 4:16

Распрши их Господ да их не гледа, да о њима више не брине. На свештенике више не пази, старешине више не жали.

Тужбалице 4:5

Некад сами сладише јела одабрана, сада скапавају по улицама. Некад су у раскоши одрастали, сада по сметлишту пребиру.

Тужбалице 5:12

Наше главаре рукама својим хватају и вешају, ни старце наше неће да поштују.

Тужбалице 5:14

Старци више не седе пред вратима, младих људи свирка више се не чује.

Језекиљ 27:30

Они ће подићи свој глас и горко завапити над тобом. Прашином ће посути своју главу и ваљати се у пепелу,

Језекиљ 27:31

обријаће главу за тобом, припасаће кострет, па ће, огорчене душе, плакати за тобом и горко нарицати.

Језекиљ 7:18

Опасиваће се кострећу, дрхтање ће их обузети, на сваком ће лицу бити срам, и свака ће глава оћелавити.

Јоил 1:8

Наричи као млада жена огрнута у кострет за мужем своје младости.

Амос 5:13

Зато мудар ћути у овом времену јер је зло време.

Амос 8:13

Тога ће дана од жеђи смалаксати лепе девојке и младићи,

Амос 8:3

На тај дан ће лелек бити храмска песма – говори Господ Бог – посвуда ће бити разбацани многи лешеви. Тише само!

Јона 3:6

Кад је вест дошла до цара, он је устао са свог престола, скинуо своје рухо, ставио на себе кострет и сео у пепео.

Исус Навин 7:6

А Исус раздра своју одећу и паде ничице на земљу пред Ковчегом Господњим, он и старешине израиљске, а главе посуше прашином.

Откривење 18:19

Они посуше прашину на своје главе јадикујући и плачући: „Јао, јао, велики граде! Од његовог изобиља се обогатише сви који су имали бродове на мору, а у један је час опустео.