Тужбалице 1:7 - Нови српски превод

⁷ Јерусалим, рушевина усамљена, свог се сјаја опомиње, а кад паде непријатељима у руке, никог нема да му помоћ пружи. Гледају га тлачитељи, смеју му се зато што је пао.

Novi srpski prevod

⁷ Jerusalim, ruševina usamljena, svog se sjaja opominje, a kad pade neprijateljima u ruke, nikog nema da mu pomoć pruži. Gledaju ga tlačitelji, smeju mu se zato što je pao.

Библија: Савремени српски превод

⁷ Сећа се Кћи јерусалимска, у дане своје новоље и лутања, свих блага која су била њена у прошлим временима. Када јој народ паде у душманинове руке, никога не би да јој помогне. Душмани су је гледали и смејали се њеној пропасти.

Sveta Biblija

⁷ Opominje se Jerusalim u muci svojoj i u jadu svom svijeh milina što je imao od starine, kad pada narod njegov od ruke neprijateljeve a nikoga nema da mu pomože; neprijatelji gledaju ga i smiju se prestanku njegovu.

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

⁷ Јерусалим се сећа, у данима муке и невоље, свих добара којих је некад имао. Сада пада народ његов од руке непријатеља, а нико му помоћ не пружа. Непријатељи га гледају и смеју се пропасти његовој.

Тужбалице 1:7 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ

Књига о Јову 29:2

„О, када би ми било као који месец раније, као у данима када ме је Бог чувао;

Psalmi 42:4

Душа ми вене кад се сетим како сам ходио с многима, предводећи их к Дому Божијем уз клицање и хвалоспеве, с мноштвом које слави празник.

Psalmi 77:3

Спомињем Бога и јецам, јадам се, а дух ми малакше. Села

Psalmi 79:4

Својим комшијама постали смо ругло, на подсмех смо и на презир својој околини.

Исаија 64:10

Опустели су свети градови твоји, Сион је опустео, Јерусалим је опустошен.

Исаија 64:11

Храм, светиња наша и понос наш; у чему су те хвалили преци наши, постао је згариште и све драгоцености наше су сатрте.

Јеремија 37:7

„Овако каже Господ, Бог Израиља: ’Овако реците Јудином цару који вас је послао к мени по помоћ: ево, фараонова војска која надире да ти помогне вратиће се у своју земљу, у Египат.

Јеремија 48:27

Није ли и теби Израиљ био прича за подсмех, као лопов ухваћени, па вртиш главом кад о њему причаш?

Тужбалице 4:17

А нама су се очи умориле, ишчекујемо помоћ, а ње нема. С кула наших зуримо до на крај обзорја, чекамо народ који нас не може избавити.

Језекиљ 25:3

Реци Амонцима: ’Чујте реч Господа Бога! Говори Господ Бог: зато што си рекао: „Аха!“ – за моје Светилиште када је било оскрнављено, и за земљу Израиљеву када је била опустошена, и за дом Јудин када је отишао у изгнанство,

Језекиљ 25:6

Јер говори Господ Бог: зато што си пљескао рукама, и ударао ногом о тло и с крајњим се презиром радовао у срцу над земљом Израиљевом,

Осија 2:7

И она ће јурити за својим љубавницима, али их неће стићи; тражиће их, али их неће наћи. Рећи ће: ’Отићи ћу, вратићу се своме првом мужу, јер ми је било боље тада него сада.’

Михеј 4:11

А сада су се против тебе окупили народи многи, који говоре: „Оскрнавимо је! И нек нам се очи наслађују Сионом.“

Luka 15:17

Но, дошавши к себи, рече: ’Колико је слугу код мог оца који имају хлеба у изобиљу, а ја овде скапавам од глади!

Luka 16:25

Аврахам му одговори: ’Синко, сети се да си током свога животног века примао добре ствари, док је Лазар примао лоше. Сада се он овде теши, а ти се мучиш.