Biblia Todo Logo
အွန်လိုင်း သမ္မာကျမ်းစာ

- ကြော်ငြာတွေ -




Тужбалице 1:20 - Нови српски превод

20 На мој ропац погледај, Господе, на измученост душе моје. У грудима срце ми се грчи, жалостан сам због свога пркоса. По улицама синове моје убијају, а унутра, по кућама, смрт коси.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Novi srpski prevod

20 Na moj ropac pogledaj, Gospode, na izmučenost duše moje. U grudima srce mi se grči, žalostan sam zbog svoga prkosa. Po ulicama sinove moje ubijaju, a unutra, po kućama, smrt kosi.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Библија: Савремени српски превод

20 »Погледај, ГОСПОДЕ, у каквој сам невољи. Утроба ми кључа, срце се у мени грчи, јер сам се жестоко побунила. Напољу мач уцвељује, у кући смрт.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Sveta Biblija

20 Pogledaj, Gospode, jer mi je tuga, utroba mi se uskolebala, srce se moje prevræe u meni, jer se mnogo suprotih; na polju uèini me sirotom maè, a kod kuæe sama smrt.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

20 Господе, погледај бол мој! Утроба ми се преврће, у грудима дрхти срце моје јер сам пркосан био. Напољу бесни мач, унутра – смрт!

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ




Тужбалице 1:20
32 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ  

Утроба је моја устрептала и није се примирила, дани патње су ме задесили.


А он погледаће људе и казаће: ’Грешио сам, правду извртао, али ми није враћено по мери!


Попут воде живот ми истиче, све су ми се кости разглавиле, срце ми је ко восак постало, и топи се у мојим грудима.


Потпуно сам укочен и сломљен, урлам јер ми срце стење.


Ко сакрива сагрешења своја, нема му напретка; помилован бива ко се због њих каје и одриче их се.


Зато утроба моја за Моавом као харфа цвили, и потресен сам за Кир-Ересом.


Слично ласти узлетелој, тако цијучем; слично ждралу изнемоглом, тако уздишем – мој је поглед према висинама: Господе, под теретом сам, буди мој јамац.“


Ако одем у поље – тамо мачем поклани! Ако одем у град – тамо од глади болесни! И пророк и свештеник тумарају земљом и ништа не схватају.’“


Господе, ми смо свесни наше опакости и кривице наших предака, јер смо ти згрешили.


’Ја сам недужна! Његов се гнев свакако одвратио од мене.’ И ево, спорићу се с тобом јер говориш: ’Сагрешила нисам.’


Само схвати своје кривице. Јер, против Господа, свог Бога, си се побунила и расула своје путеве туђинцима под сваким зеленим дрветом, а глас мој нисте послушали – говори Господ.


Није ли Јефрем мој драги син и дете најмилије? Иако сам често говорио против њега, стално мислим о њему. Зато ми је за њим устрептала утроба и стварно ћу да му се смилујем – говори Господ.


Моја утроба! Моја утроба! Превијам се јер ми срце уздише. А моје срце неће да ћути јер је звук трубе који си чула, душо моја, бојни поклич.


За Моавом као фрула јеца срце моје. За људима Кир-Ереса као фрула јеца срце моје, зато што је настрадало оно што су стекли.


Цвили народ, како да не тугује! Траже хлеба, трампе драгоцености своје за храну, не би ли живнули некако. „Смилуј ми се – плачу – о, Господе! Смилуј ми се, јер падох у беду.“


Господ ме је праведно казнио, јер његову реч нисам послушао. О, чујте ме, одасвуд народи, јаде моје гледајте, видите; девојке моје, младиће моје, у прогонство отераше.


Тешки ли су овог града греси! Гадан ли је, нечист ли је! Ценише га, а сад га презиру: Град без части, го је у срамоти. Само јечи, лице крије, осврће се, иза себе гледа.


Види му се да је нечист јако, али он не мари што га ово снађе. Ужасно је како он пропада, а никога нема да га теши. Погледај, Господе, његову невољу, јер непријатељи ликују ли, ликују.


Од плакања ишчилеше ми очи, у ропцу ми душа грца, жалост ме је исцрпла потпуно, јер посматрам слом народа мога: деца и одојчад умиру по трговима града срушенога.


Са главе је наше круна пала. Згрешили смо, сада тешко нама.


Напољу је мач, а унутра зараза и глад; ко је напољу погинуће од мача, а ко је унутра, њега ће прождрети глад и зараза.


Згрешили смо и чинили неправду, одметнули смо се и одступили од твојих заповести и одредби.


О, Јефреме, како да те предам? О, Израиљу, како да те изручим? Како да те учиним као Адму, да те учиним као Севојим? Туче у мени срце моје, разгорело се моје смиловање.


И ја сам то чуо и стомак ми се згрчио, од тог звука ми задрхташе усне, трулеж ми се увуче у кости, а колена ми заклецаше. Смирићу се све до дана невоље што долази на народ који нас напада.


Напољу ће мач узимати децу, а унутра ће ужас обузимати како момка, тако и девојку, како дојенче, тако седу главу.


ကြှနျုပျတို့နောကျလိုကျပါ:

ကြော်ငြာတွေ


ကြော်ငြာတွေ