Biblia Todo Logo
အွန်လိုင်း သမ္မာကျမ်းစာ

- ကြော်ငြာတွေ -




Тужбалице 1:19 - Нови српски превод

19 Позвах своје савезнике, а они ми помоћ ускратише. Свештеници моји и старешине по градским улицама помреше, а само су храну тражили не би ли у животу остали.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Novi srpski prevod

19 Pozvah svoje saveznike, a oni mi pomoć uskratiše. Sveštenici moji i starešine po gradskim ulicama pomreše, a samo su hranu tražili ne bi li u životu ostali.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Библија: Савремени српски превод

19 »Позвах своје љубавнике, али они ме преварише. Моји свештеници и старешине помреше у граду тражећи хране да се у животу одрже.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Sveta Biblija

19 Zvah prijatelje svoje, oni me prevariše; sveštenici moji i starješine moje pomriješe u gradu tražeæi hrane da okrijepe dušu svoju.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

19 Звао сам пријатеље своје, они ме преварише. Свештеници моји и старешине моје у граду помреше тражећи хране да окрепе душу своју.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ




Тужбалице 1:19
15 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ  

Па где су твоји богови које си направио за себе? Нека устану ако могу да те спасу у време твоје пропасти. Јер, колики је број твојих градова – о, Јудо – толико је твојих богова.


Сви љубавници твоји су те заборавили и није их брига; јер сам те оборио налетом непријатеља и казном окрутнога због твојих великих кривица и многих греха твојих.


А ти – о, похарана – шта ти радиш? Макар се и облачиш у скерлет, китиш се златним накитом и бојама бојиш своје очи – узалуд се улепшаваш. Презрели су те твоји љубавници и траже ти главу.


Како седи престоница усамљена! А некад је пуна људи била. Град постаде као удовица, а некад је свет га поштовао. Та царица међу градовима робиња је сада потлачена.


Цвили народ, како да не тугује! Траже хлеба, трампе драгоцености своје за храну, не би ли живнули некако. „Смилуј ми се – плачу – о, Господе! Смилуј ми се, јер падох у беду.“


Грозним плачем сву ноћ плаче, низ образе сузе рони. Никог нема да је теши сада, а некада сви јој пријатељи беху. Савезници сви је издадоше, постали су њени непријатељи.


Погледај, погледај, о, Господе! Кога си то на муке бацио? Зар жене да пород свој једу? Зар оне што у наручју њишу? Зар у самом Светилишту кољу свештенике твоје и пророке твоје?


А нама су се очи умориле, ишчекујемо помоћ, а ње нема. С кула наших зуримо до на крај обзорја, чекамо народ који нас не може избавити.


Наше главаре рукама својим хватају и вешају, ни старце наше неће да поштују.


ကြှနျုပျတို့နောကျလိုကျပါ:

ကြော်ငြာတွေ


ကြော်ငြာတွေ