Biblia Todo Logo
အွန်လိုင်း သမ္မာကျမ်းစာ

- ကြော်ငြာတွေ -




Тужбалице 1:17 - Нови српски превод

17 Сион руке своје пружа, али помоћ нико му не пружа. Господ поста противник народу Јаковљеву, са свих страна наваљују тлачитељи; с Јерусалимом поступају као да је гадост међу њима.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Novi srpski prevod

17 Sion ruke svoje pruža, ali pomoć niko mu ne pruža. Gospod posta protivnik narodu Jakovljevu, sa svih strana navaljuju tlačitelji; s Jerusalimom postupaju kao da je gadost među njima.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Библија: Савремени српски превод

17 Кћи сионска пружа руке – нема тешитеља. ГОСПОД одреди да Јакова окруже душмани; међу њима Кћи јерусалимска постаде нешто нечисто.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Sveta Biblija

17 Sion širi ruke svoje, nema nikoga da ga tješi; Gospod zapovjedi za Jakova, te ga opkoliše neprijatelji; Jerusalim posta meðu njima kao neèista žena.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

17 Сион шири руке своје, нема утешитеља. Господ заповеди за Јакова да га опколе непријатељи његови. Јерусалим постаде нечист међу њима.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ




Тужбалице 1:17
29 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ  

Соломон је стао пред жртвеник Господњи, испред свег збора Израиљевог, испружио руке према небу


па било ко од свег твог народа Израиља осети тегобу у свом срцу и упути молитву или молбу ширећи руке према овом Дому,


Девете године његовог царевања, десетог дана десетог месеца, дошао је Навуходоносор, цар Вавилона, са свом својом војском на Јерусалим; утаборили су се пред њим и подигли насип око њега.


Опет сам размишљао о свем том тлачењу које се чини под капом небеском: И гле, сузе потлачених, а за њих нема тешитеља! Нема тешитеља за оне под силом руке тлачитеља.


Кад за молитву ширите руке своје, ја од вас одвраћам очи своје; и кад продужујете молитву, ја вас не слушам. Ваше су руке огрезле у крви.


Невољнице, вихором витлана, неутешена, гле, ја ћу сложити на мермер камење твоје, и на сафире темељ твој.


Је л’ наследство моје пиргава птица грабљивица? Лешинари, сјатите се на њу свуд унаоколо! Идите, сакупите све животиње на поље, доведите их на храну.


О, Јерусалиме, ко ће да ти се смилује?! Ко ће да те пожали и ко да ти сврати и упита те за здравље?


Помреће и велики и мали у овој земљи. Неће их сахранити, неће жалити за њима, нико се неће резати и нико бријати главу за њима.


Ево, заповедићу – говори Господ – и вратићу их на овај град. Напашће га, освојиће га и спалиће га огњем. А Јудине градове ћу да претворим у пустош без становника.’“


Чујем: звучи као жена у боловима, као врисак првороткиње глас је ћерке сионске. Она сопће и шири руке: „Тешко мени јер сам изнурена, и мој је живот у рукама убица!“


Њој долазе пастири са својим стадима, око ње подижу шаторе и сваки ће да пасе по свом делу.“


О, кад бих се насмејао! Ал’ тужан сам и срце ме боли.


Зато из мојих очију као поток лију сузе. Утешити не може ме нико; охрабрити не може ме нико. Синови су моји побеђени, непријатељ ништа народу не остави.


Позвах своје савезнике, а они ми помоћ ускратише. Свештеници моји и старешине по градским улицама помреше, а само су храну тражили не би ли у животу остали.


Грозним плачем сву ноћ плаче, низ образе сузе рони. Никог нема да је теши сада, а некада сви јој пријатељи беху. Савезници сви је издадоше, постали су њени непријатељи.


Како цвилим, чуј ме. Нема никог да ме утеши. За моју несрећу душмани су чули, те ликују зато што си ми је ти послао. Дај да и мени сване! Нека слично мени и душмани пате.


Тешки ли су овог града греси! Гадан ли је, нечист ли је! Ценише га, а сад га презиру: Град без части, го је у срамоти. Само јечи, лице крије, осврће се, иза себе гледа.


Види му се да је нечист јако, али он не мари што га ово снађе. Ужасно је како он пропада, а никога нема да га теши. Погледај, Господе, његову невољу, јер непријатељи ликују ли, ликују.


Народ виче: „Одлазите! Оскрнављени, натраг! Не дотичите!“ Тако лутаху од народа до народа, а међу народима су говорили: „Овде више не могу да бораве.“


„Сине човечији, дом Израиљев је живео у земљи, али ју је оскрнавио својим путевима и својим делима. Њихови су путеви преда мном били као жена у својој месечној нечистоћи.


Израиљ ће прогутати! Они су сада међу народима као крчаг безвредан који нико неће.


ကြှနျုပျတို့နောကျလိုကျပါ:

ကြော်ငြာတွေ


ကြော်ငြာတွေ