Biblia Todo Logo
အွန်လိုင်း သမ္မာကျမ်းစာ

- ကြော်ငြာတွေ -




Тужбалице 1:16 - Нови српски превод

16 Зато из мојих очију као поток лију сузе. Утешити не може ме нико; охрабрити не може ме нико. Синови су моји побеђени, непријатељ ништа народу не остави.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Novi srpski prevod

16 Zato iz mojih očiju kao potok liju suze. Utešiti ne može me niko; ohrabriti ne može me niko. Sinovi su moji pobeđeni, neprijatelj ništa narodu ne ostavi.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Библија: Савремени српски превод

16 »Због тога плачем, очи ми лију сузе. Јер, далеко је од мене тешитељ, онај који може да ме врати у живот. Деца ми без игде ичега, јер непријатељ надјача.«

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Sveta Biblija

16 Zato ja plaèem, oèi moje, oèi moje liju suze, jer je daleko od mene utješitelj, koji bi ukrijepio dušu moju; sinovi moji propadoše, jer nadvlada neprijatelj.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

16 Зато морам да плачем. Очи моје, очи моје сузе лију. Далеко је од мене утешитељ који би окрепио душу моју. Синови моји тугују јер их непријатељ надгледа.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ




Тужбалице 1:16
23 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ  

тлачили их њихови душмани, понизили под њиховом влашћу.


Потоци суза из мојих очију теку јер се Закона твога не држе људи.


Презир ми је срце сломио, разболех се; жудео сам за утехом – никог ниоткуда; за утешитељима – нашао их нисам.


Опет сам размишљао о свем том тлачењу које се чини под капом небеском: И гле, сузе потлачених, а за њих нема тешитеља! Нема тешитеља за оне под силом руке тлачитеља.


Невољнице, вихором витлана, неутешена, гле, ја ћу сложити на мермер камење твоје, и на сафире темељ твој.


А ако не послушате, плакаћу на скривеном месту, због охолости ћу горко јецати и ронити сузе, јер је поробљено стадо Господње.


И ову ћу поруку још да им кажем: ’Роне сузе очи моје и ноћу и дању без престанка, јер је девица мог народа разорена великим разарањем. Јако је рањена.


О, Јерусалиме, ко ће да ти се смилује?! Ко ће да те пожали и ко да ти сврати и упита те за здравље?


О, кад бих се насмејао! Ал’ тужан сам и срце ме боли.


О, кад би ми глава била вода, а моје око врело суза, па да оплакујем и дању и ноћу изгинуле од ћерки мога народа!


Над брдима ћу да вапим, нарицаћу нарицаљку над пустињским пашњацима јер су опустошени. Нико туда не пролази, и не чује се рика стоке. Од птица па до животиња, све је побегло и нестало.


Смрт се успузала на наше прозоре. Дошла је у наше дворове, истребила децу са улица и младиће са тргова.


Грозним плачем сву ноћ плаче, низ образе сузе рони. Никог нема да је теши сада, а некада сви јој пријатељи беху. Савезници сви је издадоше, постали су њени непријатељи.


Види му се да је нечист јако, али он не мари што га ово снађе. Ужасно је како он пропада, а никога нема да га теши. Погледај, Господе, његову невољу, јер непријатељи ликују ли, ликују.


Од плакања ишчилеше ми очи, у ропцу ми душа грца, жалост ме је исцрпла потпуно, јер посматрам слом народа мога: деца и одојчад умиру по трговима града срушенога.


И зидови твоји нека вапе, јецај, ћерко сионска, призивај Господа! Нека теку сузе твоје као потоци и дању и ноћу. Не дај себи одмора, наричи! Не дај мира зеницама, плачи!


Јер ако и одгаје децу своју ја ћу их оставити без иједног човека. И још: јао њима, када будем отишао од њих!


ကြှနျုပျတို့နောကျလိုကျပါ:

ကြော်ငြာတွေ


ကြော်ငြာတွေ