Biblia Todo Logo
အွန်လိုင်း သမ္မာကျမ်းစာ

- ကြော်ငြာတွေ -




Тужбалице 1:1 - Нови српски превод

1 Како седи престоница усамљена! А некад је пуна људи била. Град постаде као удовица, а некад је свет га поштовао. Та царица међу градовима робиња је сада потлачена.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Novi srpski prevod

1 Kako sedi prestonica usamljena! A nekad je puna ljudi bila. Grad postade kao udovica, a nekad je svet ga poštovao. Ta carica među gradovima robinja je sada potlačena.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Библија: Савремени српски превод

1 Како пуста лежи престоница, некада пуна народа! Као удовица је она, некада велика међу народима! Кнегиња међу покрајинама сада је кулучарка постала.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Sveta Biblija

1 Kako sjedi sam, posta kao udovica, grad koji bješe pun naroda! velik meðu narodima, glava meðu zemljama potpade pod danak!

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

1 Како усамљен лежи град, некад народа пун! Сличан је удовици град, некад главни међу варварима, првак над земљама, слуга постаде.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ




Тужбалице 1:1
38 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ  

Соломон је владао над свим царствима од Еуфрата до филистејске земље и египатске границе. Они су доносили данак и служили Соломону свег његовог века.


Фараон Нехаон га је држао заточеног у Ривли у земљи Амату, да не би владао у Јерусалиму. Земљи је наметнуо данак од стотину таланата сребра и једног таланта злата.


Јоаким је давао сребро и злато фараону, али је зато наметнуо порез земљи, како би платио новац који је фараон захтевао. А да би дао фараону Нехаону, морао је од народа земље да узме сребро и злато, према процени за сваког човека.


Владао је над свим царевима од реке Еуфрата до филистејске земље и до египатске границе.


Силни цареви су владали Јерусалимом и имали власт над свим подручјем преко реке, па су им плаћали данак, порез и царину.


Неки су говорили: „Због царског данка смо позајмили новац за наше њиве и наше винограде.


Њен богати урод припада царевима које си над нама поставио због наших греха. Они владају како им је воља над нашим телима и над нашим стадима, а ми смо у великој невољи!


Племена се у њега успињу, Господња племена према пропису за Израиљ, да хвалоспев дају Господњем имену.


Како паде са небеса, Светлоношо, сине Зорин? Оборен си ти на земљу, разоритељ над пуцима.


Препун вреве, граде бучни, шехеру разиграни! Изгинули твоји од мача не падоше, нити мртви твоји у боју.


На вратницама твојим ће се кукати и туговати, на земљи ћеш седети напуштена.


И говорићеш у срцу своме: ’Ко ми је ово родио? А ја сам била без деце и плода, прогнана и одбачена, а ове, ко је одгајио? Ето, ја сам остала сама; ови, откуда су они?’“


Господар Господ отворио ми је ухо, а ја нисам окретао плећа, нити сам устукнуо.


Стреси са себе прашину и устани, устоличи се, Јерусалиме! Скини окове са свога врата, заборављена ћерко сионска.


Како ли су дивне по горама ноге благовесника који најављује мир, благовесника доброте који најављује спасење, говорећи Сиону: „Бог твој царује!“


Не бој се, нећеш се постидети. Не стиди се, јер нећеш црвенети. Јер ћеш заборавити срамоту младости своје, и нећеш више спомињати што су те понижавали док си била удовица.


Овако каже Господ: „Радосно кличите због Јакова! Подврискујте кличући због главе народа! Објављујте, прослављајте и говорите: ’О, Господе, спаси свој народ, остатак Израиљев!’


А Годолија, Ахикамов син и Сафанов унук, се заклео њима и њиховим људима, рекавши: „Не бојте се да служите Халдејцима; останите у земљи и служите вавилонском цару, и биће вам добро.


пророку Јеремији. Рекли су му: „Нека се наше преклињање излије пред тебе! Помоли се за нас Господу, свом Богу, за сав овај остатак. Од много нас, мало нас је преостало, баш онако како нас и видиш својим очима.


„Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ’Видели сте зло које сам донео на Јерусалим и на све јудејске градове. Ено их, и данас су у рушевинама, а у њима нико не живи.


Зато се излио мој гнев и јарост моја, распалише се на јудејске градове и улице Јерусалима. Постали су пуста рушевина све до дана данашњега.’


Како је пресечен и сломљен маљ читаве земље! Како је Вавилон постао ругло међу народима!


„Од Јерусалима ћу да учиним гомилу камења и брлог шакала. Од Јудиних градова ћу да направим пустош у којој нико не живи.“


Позвах своје савезнике, а они ми помоћ ускратише. Свештеници моји и старешине по градским улицама помреше, а само су храну тражили не би ли у животу остали.


Када се Господ разгневио, ћерку је сионску у таму завио. Сјајни град светлости небеске, у рушевине претвори земаљске. Славни Дом, дику Израиљеву, он напусти у дан гнева свога.


Старешине ћерке сионске по земљи су поседали и ћуте, главе своје прашином посипају, обавили кострет око тела. Све до земље спустиле су главе јерусалимске девојке младе.


Како потамне злато, наше жежено злато! Лежи камење храмовно по улицама разбацано.


Са главе је наше круна пала. Згрешили смо, сада тешко нама.


Тада ће сићи с престола сви морски кнезови, одложити своје плаштеве и скинути са себе извезене хаљине, па ће се обући у страх, поседати на земљу и непрестано се трести запањени над тобом.


„Сине човечији, зато што је Тир говорио за Јерусалим: ’Ха, ха, разбијена су врата народа, широм су ми отворена, обогатићу се сад кад је опустошен!’,


Говори Господ Бог: то је Јерусалим! Поставио сам га усред народа, са земљама око њега.


Претворићу ваше градове у рушевине, и опустошићу ваша светилишта. Ваш кад мирисни више нећу мирисати.


А вас ћу расејати по народима; исукаћу мач против вас, па ће вам земља опустети, а ваши градови лежати у рушевинама.


Такав ће бити охоли град што спокојно почива, који у свом срцу каже: „Ја једини и нико као ја!“ Како си постао пустош, брлог сваке звери! Ко год мимо њега прође звиждаће, одмахнуће руком.


Задајте јој муке и жалости онолико колико је себи дала славе и раскоши! Јер она говори у своме срцу: ’Седим на престолу као царица, нисам удовица и жалости нећу искусити.’


ကြှနျုပျတို့နောကျလိုကျပါ:

ကြော်ငြာတွေ


ကြော်ငြာတွေ