Biblia Todo Logo
အွန်လိုင်း သမ္မာကျမ်းစာ

- ကြော်ငြာတွေ -




Psalmi 61:2 - Нови српски превод

2 Ја те зовем са крајева земље док ми срце клоне; поведи ме на стену од мене вишу.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Novi srpski prevod

2 Ja te zovem sa krajeva zemlje dok mi srce klone; povedi me na stenu od mene višu.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Библија: Савремени српски превод

2 С крајева земље те дозивам док ми срце малакше. На високу стену ме одведи где ћу бити спокојан.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Sveta Biblija

2 Od kraja zemlje vièem k tebi, kad klonu srce moje. Izvedi me na goru, gdje se ne mogu popeti.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

2 Боже, почуј вапај мој, саслушај молитву моју!

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ




Psalmi 61:2
20 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ  

Када дух ми на измаку беше, ти си знао стазу моју; пут којим сам ишао, на коме су ми замку поставили.


Клонуо је дух мој у мени, срце ми је уцвељено у грудима!


Чуј, Господе, праведности ради, окрени се к моме вапају, пригни ухо мојој молитви, јер на мојим уснама нема преваре.


Господе, стено моја, тврђаво моја, избавитељу мој. Мој Бог је мени стена, где заклон налазим. Штите мој, роже мог спасења, заклоне мој, уточиште моје!


Живео Господ! Благословена била стена моја! Узвишен био Бог мога спасења!


Јер он ме склања под сеницу своју у дан невоље, скрива ме у скровишту свог шатора, на стену ме подиже.


Подигао ме је из јаме очаја, из глиба блатњавог, ноге ми је поставио на стену, и учврстио кораке моје.


Клонула је душа у мени, зато те спомињем из краја јорданског, и с Ермона, на гори Мисару.


Зашто си ми клонула, душо моја, зашто уздишеш у мени? Богу се надај, јер опет ћу га славити, Спаситеља и Бога свог.


Страх и стрепња дошли су на мене, језа ме је опхрвала.


Само он је стена моја и спасење моје; заклон мој, ништа мене неће уздрмати.


Само он је стена моја и спасење моје; заклон мој, мене неће уздрмати.


Спомињем Бога и јецам, јадам се, а дух ми малакше. Села


И сваки је као заветрина, те заклања од олује, и он је као потоци водени у сушној земљи, као хладовина иза велике стене у жедној пустињи.


Невољнице, вихором витлана, неутешена, гле, ја ћу сложити на мермер камење твоје, и на сафире темељ твој.


Запавши у смртну муку, молио се још преданије, а зној му се сливао на земљу као капи крви.


Оданде ћете тражити Господа, Бога свога. Наћи ћеш га ако га потражиш свим срцем својим и свом душом својом.


ကြှနျုပျတို့နောကျလိုကျပါ:

ကြော်ငြာတွေ


ကြော်ငြာတွေ