Biblia Todo Logo
အွန်လိုင်း သမ္မာကျမ်းစာ

- ကြော်ငြာတွေ -




Psalmi 57:1 - Нови српски превод

1 Смилуј ми се, Боже, смилуј ми се, јер у теби душа моја уточиште тражи; и у сени твојих крила уточиште тражим док невоље прођу.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Novi srpski prevod

1 Smiluj mi se, Bože, smiluj mi se, jer u tebi duša moja utočište traži; i u seni tvojih krila utočište tražim dok nevolje prođu.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Библија: Савремени српски превод

1 Смилуј ми се, Боже, смилуј ми се, јер моја душа у теби тражи уточиште. У сенци твојих крила потражићу уточиште док несрећа не прође.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Sveta Biblija

1 Smiluj se na me, Bože, smiluj se na me; jer se u tebe uzda duša moja, i pod sjen krila tvojih sklanjam se dok ne proðu nevolje.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

1 Хоровођи. По напеву „Немој погубити”. Давидов епиграм кад се од Саула склонио у пећину.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ




Psalmi 57:1
34 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ  

Они што се у Господа уздају, јесу као гора Сион – постојана, довека се помакнути не да!


А ја ћу се у твоју милост уздати, твоме се спасењу у срцу радовати.


Гласом својим ја Господу вапим, гласом својим ја Господа за милост преклињем.


Волите Сина, да му гнев не плане, па да пропаднете на свом путу, јер гнев његов за трен ока плане. Благо сваком ко у њему уточиште тражи!


Како је скупоцена милост твоја, Боже, потомци људи у сенци крила твојих уточиште налазе.


Смилуј ми се, Боже, јер ме човек гази; од јутра до сутра нападач ме угњетава.


Зар ћутањем праведност јављате? Судите ли подједнако потомцима људи?


Боже мој, ослободи ме од противника мојих; склони ме од оних што се дижу против мене.


У шатору твоме довека бих да пребивам, уточиште да ми буде заклон твојих крила. Села


Јер си ти помоћ моја у сенци крила твојих ја се веселим.


Хвалимо те, Боже, хвалимо те, јер нам је име твоје блиско; чудеса твоја спомиње народ.


Нека се уздају у тебе они који твоје име знају, јер ти, Господе, не остављаш оне што те траже.


У заклону Свевишњег ко пребива, у сенци Свемоћног тај почива!


Својим перјем покриће те, сакрићеш се под његова крила; штит и бедем истина је његова.


Зато што си у Господу, у уточишту моме, у Свевишњем пребивалиште себи нашао


јер још само мало, и јарост је испуњена, и гнев мој ће их уништити.“


Хајде, народе мој, у одаје своје уђи, и врата своја за собом затвори. Сакриј се часком на трен, док јарост не прође.


Ко се међу вама боји Господа и слуша глас његовог слуге, који је ишао по тамнинама, а није имао видела; уздао се у име Господње, ослањао на Бога својега.


И ако се број тих дана не би скратио, нико се не би спасао; али због изабраних ти ће се дани скратити.


Јерусалиме, Јерусалиме, ти што убијаш пророке и каменујеш оне који су послани к теби, колико пута сам хтео да скупим твоју децу, као што квочка скупља своје пилиће под крила, али ви нисте хтели.


Заиста, заиста вам кажем да ћете плакати и нарицати, а свет ће се радовати. Бићете у жалости, али ће се ваша жалост преокренути у радост.


Тада сам молио Господа: ’Господе, Боже, не уништавај народ свој, баштину своју, коју си откупио својим величанством и извео из Египта својом силном руком.


Он ће обрисати сваку сузу с њихових очију, јер смрти више неће бити. Неће више бити ни туге, ни плача, ни бола, јер је прошло оно што је било некада.


Ја му одговорим: „То ти знаш, господару мој.“ Он ми рече: „То су они што су прошли кроз велике невоље. Они су опрали своју одећу и избелили је Јагњетовом крвљу.


Нека те Господ награди за твоје добро дело. Господ, Бог Израиљев, нека ти обилато узврати, кад си дошла да се склониш под његова крила.“


Давид је оданде побегао у пећину Одолам. Кад су то чула његова браћа и дом његовог оца, дошли су онамо к њему.


Саул дође до овчијих торова поред пута. Тамо је била једна пећина и Саул уђе у њу ради нужде. Међутим, Давид и његови људи седели су на крају пећине.


Рекоше Давиду његови људи: „Ево, данас је дан за који ти је Господ рекао: ’Предаћу твог непријатеља у твоје руке, да учиниш с њим што ти је мило.’“ Давид устане и неприметно одсече руб Сауловог плашта.


Онда је и Давид устао и изашао из пећине, па је повикао за Саулом: „Господару мој, царе!“ Саул се обазре, а Давид падне ничице и поклони се лицем до земље.


Давид рече Ависају: „Немој га убити, јер ко ће дићи руку на помазаника Господњег и остати некажњен?“


ကြှနျုပျတို့နောကျလိုကျပါ:

ကြော်ငြာတွေ


ကြော်ငြာတွေ