Psalmi 22:14 - Нови српски превод

¹⁴ Попут воде живот ми истиче, све су ми се кости разглавиле, срце ми је ко восак постало, и топи се у мојим грудима.

Novi srpski prevod

¹⁴ Poput vode život mi ističe, sve su mi se kosti razglavile, srce mi je ko vosak postalo, i topi se u mojim grudima.

Библија: Савремени српски превод

¹⁴ Као вода се изливам, све ми се кости ишчашиле. Срце ми као восак, у мени се истопило.

Sveta Biblija

¹⁴ Kao voda razlih se; rasuše se sve kosti moje; srce moje posta kao vosak, rastopilo se u meni.

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

¹⁴ На мене су чељусти развалили, као лав који прождире и риче.

Psalmi 22:14 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ

Књига о Јову 16:10

Разјапили су своја уста према мени, с презиром ми шамарају образе, окупљају се против мене.

Књига о Јову 23:16

Елем, Бог је моје срце смалаксао, Свемоћни ме је престравио;

Књига о Јову 30:16

Сад се душа моја разлила у мени, јер су ме сустигли дани јада.

Psalmi 22:17

Све кости своје избројати могу, а они ме гледају и зуре у мене.

Psalmi 31:10

Живот ми се троши у жалости, у јецању одмичу године, снага ме издаје због моје неправде, и кости се моје распадају.

Psalmi 35:21

Уста своја разјапљују на мене, и говоре: „Ево! Ево! Својим смо то очима видели!“

Psalmi 68:2

Развеј их попут дима развејаног; нек пропадну зликовци пред Богом као восак истопљен у ватри.

Тужбалице 3:46

На нас су се искезили сви наши душмани.

Данило 5:6

Цар је пребледео узнемирен мислима. Одузеле су му се ноге у куковима, а колена почела да му клецају.

Наум 2:10

Опустело, похарано и ојађено! Топе се срца, клецају колена и бедра сва, свима су смркнута лица.

Mateju 26:38

Тада им рече: „Душа ми је насмрт тужна. Останите овде и бдите са мном.“

Luka 22:44

Запавши у смртну муку, молио се још преданије, а зној му се сливао на земљу као капи крви.

Jovanu 12:27

Сада ми је душа узнемирена. Шта да кажем? Да кажем: ’Оче, избави ме од часа страдања’? Па због тог часа сам и дошао!

Исус Навин 7:5

Људи из Гаја су побили неких тридесет шест људи; гонили су их испред градских капија све до Шеварима, и побили их на стрмени. Тада је народу клонуло срце; постало је као вода.