Biblia Todo Logo
အွန်လိုင်း သမ္မာကျမ်းစာ

- ကြော်ငြာတွေ -




Luka 18:13 - Нови српски превод

13 Порезник је стао подаље и није се усуђивао да подигне поглед према небу. Ударао се у прса и говорио: ’Боже, смилуј се мени грешнику!’

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Novi srpski prevod

13 Poreznik je stao podalje i nije se usuđivao da podigne pogled prema nebu. Udarao se u prsa i govorio: ’Bože, smiluj se meni grešniku!’

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Библија: Савремени српски превод

13 »А цариник је стајао подаље и ни поглед није хтео да подигне ка небу, него се ударао у груди и говорио: ‚Боже, смилуј се мени, грешнику!‘

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Sveta Biblija

13 A carinik izdaleka stajaše, i ne šæaše ni oèiju podignuti na nebo, nego bijaše prsi svoje govoreæi: Bože! milostiv budi meni grješnome.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

13 А цариник је стајао издалека и није хтео ни очи да подигне према небу, него је ударио своја прса говорећи: ‘Боже, буди милостив мени грешноме.’

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ




Luka 18:13
45 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ  

Давид рече Натану: „Згрешио сам Господу.“ Натан рече Давиду: „Господ ти је опростио грех: нећеш умрети.


Његова молитва и то како га је Господ услишио, сви његови греси и његово неверство, места где је подигао узвишице и Аштартине ступове и идоле пре него што се понизио – све је то записано у књигама његових виделаца.


Није се понизио пред Господом као што се понизио његов отац Манасија, јер је тај исти Амон грешио све више и више.


Рекао сам: „О, мој Боже! Срамота ме је и постиђен сам да бих подигао, о, мој Боже, своје лице к теби, јер су наше кривице нарасле преко главе и грех је наш велик до небеса.


Зато се сам себе гадим! У прашини и пепелу ја се кајем!“


Згрешили смо као преци наши; учинили смо неправду, скривили смо!


О, Господе, милост твоја нек на мене дође, спасење твоје што си обећао;


О, Израиљу, Господу се надај! Јер милостив је Господ, откупљује пребогато.


Опрости ми кривицу, јер је велика, ради свога имена, Господе.


Не сећај се греха моје младости, ни мојих преступа; сећај ме се по милости својој, ради своје доброте, Господе.


Јер окружише ме невоље небројене, безакоња ме моја сустигоше, видети не могу. Бројни су као коса на мојој глави, па ме срце моје издаје.


Рекох: „Господе, смилуј ми се, исцели ми душу, јер сам ти згрешио.“


Када би народ видео да стуб облака стоји на улазу у шатор, сав народ би устајао и свако би се клањао на улазу свога шатора.


Затим дођите да расправљамо – говори Господ – буду ли греси ваши као скерлет, постаће бели као снег; буду ли црвени као пурпур, постаће као вуна.


На то сам рекао: „Тешко мени, пропао сам, јер сам човек нечистих усана, и станујем сред народа нечистих усана; а Цара, Господа над војскама, виделе су очи моје!“


Па све је то рука моја начинила и све је то постало – говори Господ. А на кога ћу погледати? На исцрпљенога и на духовно сломљенога, и онога који дрхти пред мојом речи.


да се сетиш и постидиш и да више не отвориш уста од срамоте, кад извршим откупљење за све што си учинила – говори Господ Бог.’“


Згрешили смо и чинили неправду, одметнули смо се и одступили од твојих заповести и одредби.


Филип и Вартоломеј, Тома и Матеј порезник, Јаков Алфејев и Тадеј,


Када се молите, не будите као лицемери који воле да се моле стојећи по синагогама и по раскршћима улица да би их људи видели. Заиста вам кажем, већ су примили своју награду.


Идите и научите шта значи ово: ’Милосрђе хоћу, а не жртву.’ Јер ја нисам дошао да позовем праведнике, већ грешнике.“


А кад стојите и молите се, праштајте ако шта имате против кога, да би и Отац ваш који је на небесима опростио вама ваше преступе.


Док је улазио у једно село, пошло му је у сусрет десет губавих људи. Стали су подаље


Онда се удаљио од њих колико би каменом могло да се добаци, клекнуо и молио се,


Када је сав окупљени народ видео шта се догодило, почео је да одлази одатле, ударајући се у прса.


Кад то виде Симон Петар, паде на колена пред Исусом и рече: „Господе, иди од мене јер сам грешан човек!“


Ове Петрове речи су дубоко ожалостиле срца окупљених, те су упитали апостоле: „Браћо, шта треба да радимо?“


Али, Бог је показао своју љубав према нама тиме што је Христос умро за нас док смо још били грешници.


И, ето, колики је род донела Божија жалост међу вама, колику горљивост да се оправдате, колико негодовање, колики страх, колику чежњу, колику ревност, колику спремност да се изврши правда. У свему сте се показали недужнима у овој ствари.


Поуздана је реч и вредна да је свако прихвати: Исус Христос је дошао на свет да спасе грешнике, од којих сам први ја.


Стога, приступајмо с поуздањем престолу милостивога Бога да примимо милосрђе и нађемо милост у час кад нам затреба помоћ.


Јер смиловаћу се над њиховим неправдама, и нећу се више сећати њихових греха.“


ကြှနျုပျတို့နောကျလိုကျပါ:

ကြော်ငြာတွေ


ကြော်ငြာတွေ