Jovanu 21:18 - Нови српски превод

¹⁸ Заиста, заиста ти кажем: кад си био млађи, сам си се опасивао и ишао куда си хтео, али кад остариш, ти ћеш испружити своје руке, па ће те неко други свезати и водити куда не желиш да идеш.“

Novi srpski prevod

¹⁸ Zaista, zaista ti kažem: kad si bio mlađi, sam si se opasivao i išao kuda si hteo, ali kad ostariš, ti ćeš ispružiti svoje ruke, pa će te neko drugi svezati i voditi kuda ne želiš da ideš.“

Библија: Савремени српски превод

¹⁸ Истину ти кажем: када си био млађи, опасивао си се сâм и ишао си куда си хтео. Али, када остариш, раширићеш руке, па ће те други опасати и одвести куда нећеш.«

Sveta Biblija

¹⁸ Zaista, zaista ti kažem: kad si bio mlad, opasivao si se sam i hodio si kuda si htio; a kad ostariš, širiæeš ruke svoje i drugi æe te opasati i odvesti kuda neæeš.

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

¹⁸ Заиста, заиста, кажем ти: кад си био млађи, опасивао си се сам и ишао си куда си хтео; но кад остариш, раширићеш своје руке, па ће те други опасати и одвести куда нећеш.”

Jovanu 21:18 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ

Luka 12:37

Благо оним слугама које господар, кад се врати, нађе будне. Заиста вам кажем да ће се сам господар опасати, посадити их за трпезу и послуживати их.

Jovanu 13:36

Рече му Симон Петар: „Господе, куда идеш?“ Исус му одговори: „Сада не можеш ићи за мном тамо где ја идем, али ћеш ме касније следити.“

Jovanu 21:17

Исус га упита и по трећи пут: „Симоне, сине Јованов, волиш ли ме?“ Петар се растужи што га већ трећи пут пита: „Волиш ли ме?“ Он му рече: „Господе, ти све знаш и знаш да те волим.“ Исус му рече: „Напасај моје овце!

Jovanu 21:19

Исус је ово рекао, назначавајући каквом ће смрћу Петар прославити Бога. Затим му је рекао: „Хајде за мном!“

Dela apostolska 21:11

Дошавши к нама, узео је Павлов каиш, свезао њиме своје руке и ноге и рекао: „Ово говори Свети Дух: ’Овако ће Јевреји у Јерусалиму свезати човека коме припада овај каиш и предати га у руке незнабошцима.’“

2 Korinæanima 5:4

Ми, наиме, који живимо у шатору тела, стењемо под његовим теретом, али не желимо да га се решимо, него да преко њега обучемо ново тело, тако да живот прогута оно што је смртно.