1 A šeste godine, šestoga mjeseca, dana petoga, kad sjeðah u svojoj kuæi i starješine Judine sjeðahu preda mnom, pade ondje na me ruka Gospoda Gospoda.
А Јелисеј је седео у својој кући заједно са старешинама. Цар је послао човека пред собом, али пре него што је гласник дошао к њему, он рече старешинама: „Видите ли да је онај крвник послао некога да ми одсече главу? Пазите! Кад гласник дође, ви затворите врата и одбијте га од врата. Не чује ли се то корак његовог господара за њим?“
Зато им говори и реци им: ’Говори Господ Бог: сваки човек из израиљског дома, који у срцу носи своје идоле и пред себе ставља оно што га наводи на неправду, па дође к пророку, томе ћу ја, Господ, одговорити према мноштву његових идола,
А увече, пре него што је бегунац дошао, на мене се спустила рука Господња. Господ ми је отворио уста пре него што је овај дошао ујутро. И пошто су ми се отворила уста, више нисам ћутао.
Долазе к теби као кад народ долази на сабор; мој народ седа испред тебе и слуша твоје речи, али их не извршава; пријају им у устима, а срце им иде за непоштеним добитком.
Двадесет пете године нашег изгнанства, на почетку године, десетог у месецу, четрнаесте године након пада града – на исти дан – спустила се на мене рука Господња, и он ме је однео тамо.
Цар ће туговати, кнез бити обучен у очај, а руке народа земље ће дрхтати. Поступаћу с њима по њиховим путевима и судити им по њиховим судовима. Тада ће знати да сам ја Господ.’“
И како сам погледао, видео сам неко обличје слично човечијем. Од његових бокова наниже, било је нешто као огањ, а од његових бокова навише било је нешто као светлост сјајног метала.