Biblia Todo Logo
အွန်လိုင်း သမ္မာကျမ်းစာ

- ကြော်ငြာတွေ -




Јездра 8:21 - Нови српски превод

21 И тамо, на реци Ави, сам прогласио пост, да бисмо се понизили пред нашим Богом и тражили од њега срећан пут за нас, нашу децу и сву нашу имовину.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Novi srpski prevod

21 I tamo, na reci Avi, sam proglasio post, da bismo se ponizili pred našim Bogom i tražili od njega srećan put za nas, našu decu i svu našu imovinu.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Библија: Савремени српски превод

21 Тамо сам, поред реке Ахаве, прогласио пост, да бисмо се понизили пред нашим Богом и замолили га за срећан пут нама и нашој нејачи са свом нашом имовином.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Sveta Biblija

21 Tada oglasih ondje na rijeci Avi post, da bismo se ponizili pred Bogom svojim i izmolili u njega sreæan put sebi i djeci svojoj i svemu blagu svojemu.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

21 Потом прогласих пост онде, на реци Ави, да бисмо се понизили пред Богом својим и од њега измолили срећан пут себи и деци својој и целој имовини нашој.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ




Јездра 8:21
37 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ  

Јосафат се уплашио, па је окренуо лице да тражи Господа и по целој Јуди је прогласио пост.


Тада се Јудејци окупише да траже помоћ од Господа. Из свих Јудиних градова су долазили да траже Господа.


Окупио сам их крај реке која тече у Аву где смо се утаборили на три дана. Али, запазио сам да међу народом и свештеницима нема ниједног Левијевог потомка.


Дванаестог дана првог месеца са реке Аве кренули смо за Јерусалим. Над нама је била рука нашег Бога и спасавала нас од руку наших непријатеља и од заседа на путу.


Двадесет четвртог дана истог месеца, израиљски народ се окупио на пост у кострети, посути прашином.


„Иди и окупи све Јевреје које нађеш у Сусану па постите за мене. Не једите и не пијте три дана, ни дању ни ноћу. А и ја и моје слушкиње ћемо да постимо и таква ћу да идем цару, макар и не било по закону. Па ако погинем – погинем.“


Седели смо тамо, поред река Вавилона и плакали кад би се сетили Сиона.


Својом ме правдом води, Господе, због мрзитеља који ми заседу спремају; пут свој поравнај преда мном.


Истине им нема на уснама, срце им је испуњено злобом, гроб отворен грло је њихово, а језик им ласка превртљиво.


Са усана деце и дојенчади, ти си себи моћ подигао ради својих непријатеља; да ућуткаш душманина и осветника.


Мисли на њега на својим путевима да би твоје стазе учинио равним.


И уши твоје слушаће реч иза леђа твојих где се говори: „То је пут, њиме идите!“, било да скрећете надесно или налево.


Тамо ће пролазити друм и пут, и он ће се звати „Свети пут“; нико нечист њиме проћи неће него ће бити за њих, за оне који путем иду, а ту луди неће залутати.


Слепе људе водићу путем што га не познају, упутићу их на стазе што их не познају. Пред њима ћу таму у светлост претворити, а џомбе у зараван. Те ћу ствари учинити и нећу оклевати.


Неће бити ни гладни ни жедни, и неће их мучити ни суша ни сунце, јер ће их водити онај који им се смиловао, и довешће их на изворе водене.


’Зашто смо постили, кад ти не видиш? Зашто смо мучили душу своју, а ти не знаш?’ Гле, у дан поста вашега ви згрћете како вам се хоће, а све ваше раднике тлачите.


Зар је такав пост што сам га изабрао, дан кад мучи човек душу своју, да се главом својом савија ничице као рогоз, и кострет и пепео проспе под себе? Зар ћеш то постом звати и даном што је Господу по вољи?


Знам ја, о, Господе, да човек није владар свог пута, и да онај који хода не управља својим корацима.


Нека нам Господ, твој Бог, покаже којим путем да идемо и шта да радимо.“


Тада сам окренуо лице према Господу Богу, тражећи га у молитви и преклињањима, уз пост, кострет и пепео.


Свети пост прогласите, позовите свечани сабор! Окупите све старешине, становнике земље у Дому Господа, вашег Бога, па вапите Господу!


Нека ово буде за вас трајна уредба: седмога месеца, десетог дана, постите и не радите никаквог посла, како домаћи, тако и странац који борави међу вама.


За вас је то субота потпуног одмора када ћете постити. Ово је трајна уредба.


Онај ко не буде постио на овај дан, нека се истреби из свог народа.


Нинивљани су поверовали Богу; прогласили су пост, па су се, од највећег до најмањег, обукли у кострет.


Онда је заповедио да вичу по Ниниви: „По налогу цара и његових великаша: ’Ни човек ни стока, било крупна или ситна, не сме ништа окусити! Нека не пасу и не пију воду.


Зашто нас Господ води у ову земљу? Да погинемо од мача, а наше жене и деца да постану робље? Није ли боље за нас да се вратимо у Египат?“


Ипак, вашу децу, за коју сте рекли да ће постати робље, њих ћу увести да упознају земљу коју сте ви презрели.


Њега је Христос обећао вама, вашем потомству и онима који живе далеко одавде, свима које позове Господ Бог наш.“


Тада су сви Израиљци, сав народ, отишли горе у Ветиљ, те су плакали и седели пред Господом. Тог дана су постили све до вечери и приносили жртве свеспалнице и жртве мира пред Господом.


Они се окупише у Миспи. Тамо су извлачили воду и изливали је пред Господом. Тог су дана постили и исповедали: „Згрешили смо Господу.“ А Самуило је био судија Израиљцима у Миспи.


ကြှနျုပျတို့နောကျလိုကျပါ:

ကြော်ငြာတွေ


ကြော်ငြာတွေ