Biblia Todo Logo
အွန်လိုင်း သမ္မာကျမ်းစာ

- ကြော်ငြာတွေ -




Исаија 38:12 - Нови српски превод

12 Мој век је одвојен и од мене отргнут слично шатору пастирском, слично ткачу пресекао је живот мој. Докрајчићеш мене од дана до ноћи.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Novi srpski prevod

12 Moj vek je odvojen i od mene otrgnut slično šatoru pastirskom, slično tkaču presekao je život moj. Dokrajčićeš mene od dana do noći.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Библија: Савремени српски превод

12 Кућа ми је ишчупана и уклоњена од мене као шатор пастирски. Свој живот сам смотао, као ткалац, а он ме одсекао од разбоја. У једном дану и ноћи докрајчићеш ме.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Sveta Biblija

12 Vijek moj proðe i prenese se od mene kao šator pastirski; presjekoh život svoj kao tkaè, otsjeæi æe me od osnutka; od jutra do veèera uèiniæeš mi kraj.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

12 Стан се мој руши, одбачен је као шатор пастирски. Као ткач си намотао живот мој и од основе одвојио. Још дан и ноћ и скончаћу.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ




Исаија 38:12
20 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ  

Изникне као цвет, па свене; бежи попут сене и не траје.


Мој дух је сатрвен, дани су моји згасли и рака ме чека.


Сатиру их у комаде од јутра до сутра, заувек ишчезавају и нико не мари.


Кад би хтео Бог да ме скрши, да замахне руком својом и среже ме!


Као сенка бледе дани моји, ја сам као трава спарушена.


И главари заседају, против мене се договарају; а твој слуга размишља о твојим уредбама.


Тада рекох узнемирен: „Одбачен сам од твог погледа.“ Али ти си чуо глас мога преклињања, када сам завапио к теби.


Од јутра до сутра ојађен сам био, јутра су ми доносила казну.


Односиш их ко бујица, попут сна су, јутром су ко трава изникнули;


Остављена је ћерка сионска као сеница у винограду, као колиба у градини за краставце, као град под опсадом.


Он довека неће бити насељен, од колена до колена биће ненастањен. И Арапин онде неће подизати шатора, нити ће пастири онде почивати.


Знамо, наиме, да ако се земаљски шатор у коме живимо и разруши, имамо стан од Бога, вечни дом на небесима који није саграђен људском руком.


Ми, наиме, који живимо у шатору тела, стењемо под његовим теретом, али не желимо да га се решимо, него да преко њега обучемо ново тело, тако да живот прогута оно што је смртно.


Сложићеш их као огртач, измениће се као одећа. А ти си увек исти, веку твоме нигде краја нема.“


а не знате ни шта ће бити сутра. Шта је ваш живот? Он је као магла која се за кратко спусти, па се потом разиђе.


ကြှနျုပျတို့နောကျလိုကျပါ:

ကြော်ငြာတွေ


ကြော်ငြာတွေ