Biblia Todo Logo
အွန်လိုင်း သမ္မာကျမ်းစာ

- ကြော်ငြာတွေ -




Исаија 22:2 - Нови српски превод

2 Препун вреве, граде бучни, шехеру разиграни! Изгинули твоји од мача не падоше, нити мртви твоји у боју.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Novi srpski prevod

2 Prepun vreve, grade bučni, šeheru razigrani! Izginuli tvoji od mača ne padoše, niti mrtvi tvoji u boju.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Библија: Савремени српски превод

2 граде испуњен метежом, бучни граде, разуздани граде. Твоји побијени нису побијени мачем, нити су изгинули у борби.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Sveta Biblija

2 Grade puni vike i vreve, grade veseli! tvoji pobijeni nijesu pobijeni maèem niti pogiboše u boju.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

2 Граде пуни буке и вике, граде весели! Твоји побијени нису мачем убијени, нити су у боју погинули.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ




Исаија 22:2
16 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ  

Као робље јамачно пузати и међу поклане пасти… Уза све то гнев се његов умирити неће и рука му испружена остаје.


Је ли то ваш град весели, што постоји од старинских дана? Ноге су га његове носиле да се далеко насели.


Над тлом народа мога трње бодљикаво ће расти, као и над свим домовима веселим, насељем раздраганим.


Јер двор је напуштен, град бучни запуштен. Уместо насипа и куле биће пећина довека, уживање за дивље магарце, пашњак за стада.


Зато говори Господ о цару асирском: ’Он неће ући у овај град, и неће одапети стрелу на њега, неће са штитом кренути на њега, нити насипати бедем против њега,


Тада је изашао Анђео Господњи и побио стотину осамдесет пет хиљада у асирском табору. Када је народ устао ујутро, а оно све сами мртваци.


Ако одем у поље – тамо мачем поклани! Ако одем у град – тамо од глади болесни! И пророк и свештеник тумарају земљом и ништа не схватају.’“


„Овако каже Господ: ’Ко год остане у овом граду умреће од мача, глади и помора. Ко год оде и преда се Халдејцима, преживеће и плен ће му бити тек то што је жив.’


Али деветог дана четвртог месеца кад је у граду завладала љута глад, да није било хране за народ земље,


Како седи престоница усамљена! А некад је пуна људи била. Град постаде као удовица, а некад је свет га поштовао. Та царица међу градовима робиња је сада потлачена.


Погледај, погледај, о, Господе! Кога си то на муке бацио? Зар жене да пород свој једу? Зар оне што у наручју њишу? Зар у самом Светилишту кољу свештенике твоје и пророке твоје?


Ругаће ти се и они који су близу и који су далеко, граде осрамоћеног имена, који си пун нереда.


Такав ће бити охоли град што спокојно почива, који у свом срцу каже: „Ја једини и нико као ја!“ Како си постао пустош, брлог сваке звери! Ко год мимо њега прође звиждаће, одмахнуће руком.


ကြှနျုပျတို့နောကျလိုကျပါ:

ကြော်ငြာတွေ


ကြော်ငြာတွေ