Biblia Todo Logo
အွန်လိုင်း သမ္မာကျမ်းစာ

- ကြော်ငြာတွေ -




1. Mojsijeva 47:29 - Нови српски превод

29 Кад се приближило време да Израиљ умре, позвао је свога сина Јосифа и рекао му: „Ако хоћеш да ми искажеш своју наклоност, стави руку под моје бедро и обећај да ћеш ми исказати благонаклоност и оданост. Немој ме сахранити у Египту!

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Novi srpski prevod

29 Kad se približilo vreme da Izrailj umre, pozvao je svoga sina Josifa i rekao mu: „Ako hoćeš da mi iskažeš svoju naklonost, stavi ruku pod moje bedro i obećaj da ćeš mi iskazati blagonaklonost i odanost. Nemoj me sahraniti u Egiptu!

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Библија: Савремени српски превод

29 Када се примакло време да Израел умре, он позва свог сина Јосифа и рече му: »Учини ми ову милост: стави ми руку под бедро и обећај да ћеш ми показати љубав и верност: Немој да ме сахраниш у Египту.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Sveta Biblija

29 A kad se približi vrijeme Izrailju da umre, dozva sina svojega Josifa, i reèe mu: ako sam našao milost pred tobom, metni ruku svoju pod stegno moje, i uèini mi milost i vjeru, nemoj me pogrepsti u Misiru;

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

29 Кад се приближи време Израиљу да умре, дозва сина свога Јосифа и рече му: „Ако сам нашао милост пред тобом, стави руку своју под моје бедро и учини ми милост и доброту, па немој да ме сахраниш у Египту.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ




1. Mojsijeva 47:29
28 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ  

Аврахам рече најстаријем слузи у свом дому, под чијом управом је била сва његова имовина: „Стави руку под моје бедро,


А сад, реците ми ако намеравате да искажете милост и верност моме господару; ако не намеравате, и то ми реците, тако да знам хоћу ли поћи на десно или на лево.“


Исак му рече: „Ево, остарео сам а не знам кад ћу умрети.


Свој хлеб ћеш јести у зноју свога лица док се не вратиш у земљу, пошто си из ње узет. Јер прах си, и у прах ћеш се вратити.“


Јаков одговори фараону: „Година мог луталачког живота има стотину тридесет. Незнатан је број година мога живота, а биле су мукотрпне; бројем нису достигле године луталачког живота мојих отаца.“


Израиљ затим рече: „Ево, ускоро ћу умрети, али Бог ће бити с вама и он ће вас вратити у земљу ваших отаца.


Јаковљеви синови су му учинили како им је заповедио.


’Мој ме је отац заклео, рекавши: ’Ево, ближи ми се крај. Сахрани ме у гробу који сам начинио за себе у земљи хананској.’ Сада ми допусти да одем и сахраним свога оца, а онда ћу се вратити.’“


Јер, ми морамо умрети; ми смо као вода кад се проспе на земљу, те се не може скупити. Но, Бог не узима живот, већ је изнашао начине да изгнани не остане у изгнанству.


А Асаила су однели и сахранили га у пећини његовог оца у Витлејему. Јоав и његови људи су ходали целе ноћи и дошли у Хеврон кад је свануо дан.


А кад се заврше твоји дани и ти починеш са својим прецима, ја ћу подићи твога потомка после тебе, од тебе самог, и утврдити његово царство.


Кад се приближио час Давидове смрти, заповедио је своме сину Соломону:


Ал’ кад човек умре, да ли више живи? Кроз све дане свог кулучења, ја чекаћу да ми стигне смена.


Јер ја знам да ме у смрт одводиш, у кућу састанка свих који су живи.


Не кулучи ли људски род на земљи и нису ли му дани као дани најамникови?


Не може човек брата свог да откупи, не може за њега Богу накнаду да плати.


да би довека живео и гроба не би видео.


Јер, мртав човек тебе не спомиње, ко ће те из Света мртвих прослављати?


Ко је човек који је живео, а да смрти угледао није? Из руку Света мртвих ко је живот избавио? Села


Господ рече Мојсију: „Ево, примакло се време твоје смрти. Зато позови Исуса, па станите код Шатора од састанка, да га поставим у службу.“ Мојсије и Исус оду и стану код Шатора од састанка.


Господ рече Мојсију: „Ево, ти ћеш ускоро отпочинути са својим прецима, а овај народ ће почети да блудничи са другим боговима из стране земље у коју ће ући. Мене ће напустити и прекршити савез који сам склопио са њим.


На основу своје вере је Јосиф, на самрти, напоменуо о изласку Израиљаца из Египта и заповедио да се том приликом понесу његове кости.


Људима је одређено да једном умру, и да затим изађу на Божији суд.


Људи јој одговорише: „Својим животом јамчимо за вас! Ако нас не издате, исказаћемо вам милост и верност, кад нам Господ преда земљу.“


Ја, ево, крећем данас на пут којим цео свет иде. Ви знате свим срцем и свом душом да ниједно од ових добрих обећања које је обећао Господ, Бог ваш, није остало неиспуњено. Свако се испунило ради вас; ниједно се обећање није изјаловило.


Давид настави: „Живога ми Господа! Господ ће га ударити, било да му дође време да умре, било да оде у рат и погине.


ကြှနျုပျတို့နောကျလိုကျပါ:

ကြော်ငြာတွေ


ကြော်ငြာတွေ