Biblia Todo Logo
အွန်လိုင်း သမ္မာကျမ်းစာ

- ကြော်ငြာတွေ -




1. Mojsijeva 37:34 - Нови српски превод

34 Јаков је тада раздрао своју одећу, ставио кострет око струка, те је дуго времена оплакивао свога сина.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Novi srpski prevod

34 Jakov je tada razdrao svoju odeću, stavio kostret oko struka, te je dugo vremena oplakivao svoga sina.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Библија: Савремени српски превод

34 Тада Јаков раздре своју одећу и обуче се у кострет, па је много дана оплакивао свог сина.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Sveta Biblija

34 I razdrije Jakov haljine svoje, i veza kostrijet oko sebe; i tužaše za sinom svojim dugo vremena.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

34 Тада Јаков раздра своју одећу и опаса кострет око појаса и дуго плакаше за сином својим.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ




1. Mojsijeva 37:34
32 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ  

Кад се Рувим вратио, видео је да нема Јосифа у јами. Тада је раздро своју одећу.


Али Јаков рече: „Неће мој син сићи с вама! Његов брат је мртав, и он је остао сам. Ако би му се десила несрећа на путу на који полазите, онда бисте моју седу главу у тузи свалили у Свет мртвих.“


На то они раздеру своју одећу. Онда сваки натовари свог магарца, па се врате у град.


Тада је Давид зграбио своју одећу и раздерао је, а тако и сви људи с њим.


Давид рече Јоаву и свему народу који је био с њим: „Раздрите своју одећу и обуците се у кострет, па наричите пред Авениром.“ И Давид је ишао за носилима.


Његове слуге му рекоше: „Чули смо да су цареви дома Израиљевог милостиви. Стога, хајде да ставимо кострет око бокова и конопце око глава и изађимо пред израиљског цара; можда ће ти поштедети живот.“


Кад је Ахав чуо ове речи, раздерао је своју одећу и обукао на себе кострет, па је постио и лежао у кострети, ходајући потиштено.


Кад је то чуо, цар Језекија је раздро своју одећу, навукао на себе кострет и отишао у Дом Господњи.


Кад је то Јелисеј видео, повикао је: „Оче мој, оче мој, кочије и коњаници Израиљеви!“ И није га више видео. Затим је узео његов огртач и подерао га на два дела.


Кад је цар чуо речи из књиге Закона, раздрао је своју одећу.


Кад је Давид подигао свој поглед, угледао је Анђела Господњег како стоји између земље и неба са исуканим мачем у руци, која је била испружена над Јерусалимом. Тада су Давид и старешине пали ничице обучени у кострет.


Њихов отац Јефрем је дуго жалио за њима, па су његова браћа дошла да га теше.


Двадесет четвртог дана истог месеца, израиљски народ се окупио на пост у кострети, посути прашином.


Јов је тада устао и поцепао своју одећу. Обријао је своју главу, бацио се на тло и поклонио.


За кожу сам своју, ја зашио кострет, у прашину достојанство своје уваљао.


Опазили су га издалека, али га нису препознали. Онда су закукали и заридали, а сваки је поцепао своју одећу. Посипали су се по својим главама прашином бацајући је у вис.


За одећу себи кострет огрнух, и постадох ругло за њих.


Стрепите, лакомислене! Дрхћите, лаковерне! Свуците се и разголитите се, и опашите се по бедрима.


Тада су управитељ двора Елијаким, син Хелкијин, писар Сомна и Асафов син Јоах, дворски саветник, дошли пред Језекију. Раздрли су своју одећу и саопштили му шта је Равсак рекао.


И нису се уплашили, нису раздерали своју одећу ни цар ни све његове слуге који су чули све ове речи.


Све су главе оголеле и све браде обријане. Све су руке избраздане, а кострет је на бедрима.


Срца своја раздерите, а не одећу своју! Вратите се Господу, Богу своме, јер је милосрдан и милостив; спор на срџбу, богат милосрђем и сажаљив на несрећу.


„Јао теби, Хоразине! Јао теби, Витсаидо! Јер, да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су била учињена у вама, одавно би се већ покајали, седећи у кострети и пепелу.


Тада Првосвештеник раздера своју одећу и рече: „Вређао је Бога! Зар су нам потребни други сведоци? Ево, сад сте чули богохуљење!


Када су то апостоли Павле и Варнава дочули, раздерали су своју одећу, па су улетели међу народ вичући:


А Исус раздра своју одећу и паде ничице на земљу пред Ковчегом Господњим, он и старешине израиљске, а главе посуше прашином.


А ја ћу послати двојицу својих сведока, да у кострети пророкују хиљаду две стотине шездесет дана.


Кад ју је Јефтај угледао, раздерао је своју одећу и закукао: „Јао, ћерко моја! У какав си ме јад бацила! Зар баш ти да ми донесеш несрећу! Заветовао сам се Господу и не могу порећи завет.“


ကြှနျုပျတို့နောကျလိုကျပါ:

ကြော်ငြာတွေ


ကြော်ငြာတွေ