Biblia Todo Logo
အွန်လိုင်း သမ္မာကျမ်းစာ

- ကြော်ငြာတွေ -




1. Mojsijeva 21:16 - Нови српски превод

16 а сама отишла и села мало даље, толико колико се луком и стрелом може добацити. Говорила је у себи: „Нећу да гледам како ми дете умире.“ Села је тамо, и гласно зајецала.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Novi srpski prevod

16 a sama otišla i sela malo dalje, toliko koliko se lukom i strelom može dobaciti. Govorila je u sebi: „Neću da gledam kako mi dete umire.“ Sela je tamo, i glasno zajecala.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Библија: Савремени српски превод

16 па оде и седе подаље, отприлике колико лук може да добаци, јер је мислила: »Не могу да гледам како дете умире.« И док је тако седела, гласно заплака.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Sveta Biblija

16 Pa otide koliko se može strijelom dobaciti, i sjede prema njemu; jer govoraše: da ne gledam kako æe umrijeti dijete. I sjedeæi prema njemu stade iza glasa plakati.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

16 Затим се удаљи колико лук може да добаци и седе према њему говорећи: „Нећу да гледам како дете умире.” Седећи тако зарида.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ




1. Mojsijeva 21:16
16 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ  

Када је нестало воде из мешине, однела је дечака под један жбун,


Исав му рече: „Зар ти имаш само један благослов, оче мој? Благослови и мене, оче мој!“ Исав је јецао на сав глас.


Онда је пољубио Рахиљу и гласно заплакао.


Јер, како да пођем горе своме оцу ако дечак не буде са мном? Не бих могао да гледам јад који би схрвао мога оца.“


Она му одговори: „Живога ми Господа, Бога твога, немам никаквог хлеба осим шаке брашна у ћупу и мало уља у крчагу. Ево, скупљам гранчицу, две, да одем кући и да спремим себи и свом сину, да поједемо, па да умремо.“


Међутим, жена чији је син био жив, испуњена сажаљењем према своме сину, рече: „Молим те, мој господару, дај јој живо дете, само га немој убити!“ А она друга рече: „Неће бити ни моје ни твоје; пресеци га!“


Јер како бих могла да гледам зло које би задесило мој народ? Како бих могла да гледам уништење свога рода?“


„Може ли жена заборавити своје одојче, да се не смилује на сина утробе своје? Ако би нека и заборавила, ја пак тебе заборавити нећу.


Ћерко мог народа, опаши кострет и ваљај се у пепелу. Жали као за јединцем, горко плачи јер ће ненадано доћи на нас затирач.


Окренућу ваше светковине у жалопојку и све песме ваше у нарицаљку. Сва ћу бедра ваша обући у кострет и оћелавићу сваку главу. Учинићу жалопојку као за јединцем и крај тога као дан горчине.


Излићу на дом Давидов и на становнике Јерусалима Дух наклоности и преклињања. И они ће гледати мене, онога кога су проболи. Закукаће за њим као што се кука за јединцем. Горко ће плакати за њим као што се плаче за првенцем.


Тако је устао и кренуо своме оцу. Али, док је још био далеко, угледа га његов отац и сажали се, па потрча, загрли га и изљуби.


Кад је Анђео Господњи изговорио ове речи целом израиљском народу, народ удари у гласан плач.


Нека Господ да свакој од вас да нађе починка у дому свога мужа.“ Онда их је пољубила. Оне на то бризнуше у гласан плач


Кад је Давид изговорио ове речи Саулу, рече Саул: „Да ли је то твој глас, сине Давиде?“ – и гласно заплака.


Тада су Давид и народ који је био с њим закукали, и плакали су док им није понестало снаге за плакање.


ကြှနျုပျတို့နောကျလိုကျပါ:

ကြော်ငြာတွေ


ကြော်ငြာတွေ