Biblia Todo Logo
အွန်လိုင်း သမ္မာကျမ်းစာ

- ကြော်ငြာတွေ -




1. Летописи 22:5 - Нови српски превод

5 Давид је, наиме, мислио: „Мој син Соломон је млад и неискусан, а Дом који треба сазидати Господу мора бити изванредно величанствен, чувен и славан у свим земљама. Стога, да ја припремим што треба за њега.“ Тако је Давид припремио много ствари пре своје смрти.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Novi srpski prevod

5 David je, naime, mislio: „Moj sin Solomon je mlad i neiskusan, a Dom koji treba sazidati Gospodu mora biti izvanredno veličanstven, čuven i slavan u svim zemljama. Stoga, da ja pripremim što treba za njega.“ Tako je David pripremio mnogo stvari pre svoje smrti.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Библија: Савремени српски превод

5 Давид рече: »Мој син Соломон је млад и неискусан, а храм који треба да се сагради ГОСПОДУ треба да буде силно величанствен, славан и сјајан у очима свих народа. Зато ћу ја све спремити за њега.« Тако је Давид пре своје смрти обавио опсежне припреме,

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Sveta Biblija

5 Jer David govoraše: Solomun je sin moj dijete mlado, a dom koji treba zidati Gospodu treba da bude vrlo velik za slavu i diku po svijem zemljama; zato æu mu pripraviti što treba. I pripravi David mnoštvo prije smrti svoje.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ

Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

5 Наиме, Давид је мислио: „Мој син Соломон је млад и неискусан, а храм који треба да се зида мора да буде веома велик за славу и понос по свим земљама. Зато ћу све да му припремим.” Тако Давид припреми много тога пре своје смрти.

အခန်းကိုကြည့်ပါ။ ကော်ပီ




1. Летописи 22:5
22 ပူးပေါင်းရင်းမြစ်များ  

А сад, Господе, Боже мој, ти си поставио свога слугу за цара уместо мога оца Давида. Али ја сам још веома млад и не знам владати.


А свако ко буде пролазио поред овог Дома, који је сада узвишен, биће запрепаштен, па ће звиждати и говорити: ’Зашто је Господ поступио овако са овом земљом и са овим Домом?’


Цар Давид рече свем збору: „Бог је изабрао само мог сина Соломона, младо и неискусно момче, а посао је велики; Дом, наиме, није за човека, него за Господа Бога.


Око њега су се окупили доколичари и ништарије, па надјачаше Ровоама, Соломоновог сина, који је био млад, плашљивог срца и који није могао да им се одупре.


Хоћу да изградим Дом за Господа, Бога мог, да га посветим, да се у њему кади тамјаном и стално приносе хлеб и свеспалнице ујутро и увече, суботом и кад су младине Господу Богу и одређени празници, као заповест Израиљу довека.


А Дом који ћу да градим биће велики јер је велик наш Бог, већи од свих богова.


Пошаљи ми кедровине, чемпресовине и сандаловине са Ливана. Знам да твоје слуге умеју вешто да их секу на Ливану, па ће радити заједно са мојим слугама,


А свако ко буде пролазио поред овог Дома, који је сада узвишен, биће запрепаштен, па ће говорити: ’Зашто је Господ поступио овако са овом земљом и са овим Домом?’


Многи су свештеници, Левити, главари отачких домова и старци, који су видели први Дом, јако плакали када се овај Дом оснивао ту пред њима. А многи су клицали радосно и са усхићењем су подвикивали.


Јер ја сам био очев син и мили јединац мајке своје.


Чега год ти латиле се руке, чини колико можеш, јер нема деловања и расуђивања, знања и мудрости у Свету мртвих у који идеш.


Храм, светиња наша и понос наш; у чему су те хвалили преци наши, постао је згариште и све драгоцености наше су сатрте.


Дичили су се својим дивним накитом; од њега су правили ликове својих одвратних и гадних ствари. Зато ћу им га претворити у смеће.


’Ко је међу вама преосталима видео овај Дом у његовој пређашњој слави? А како вам сада изгледа? Зар сад није као ништа?


Слава овог другог Дома ће бити већа од славе претходног – каже Господ над војскама. Даћу мир месту овом – говори Господ над војскама.’“


Неки Исусови ученици су разговарали о храму, како га краси дивно камење и заветни дарови. Исус на то рече:


Било је то пред празник Пасхе. Исус је знао да је дошао час да оде са овог света к Оцу. Тада је показао колико воли оне који су му припадали на овом свету, а волео их је до краја.


Он треба да расте, а ја да се умањујем.“


Док је дан, треба да чинимо дело онога који ме је послао. Јер долази ноћ када нико неће моћи да ради.


ကြှနျုပျတို့နောကျလိုကျပါ:

ကြော်ငြာတွေ


ကြော်ငြာတွေ