15 Наоми униңға: — Келин сиңлиң Орпаһ өз хәлқиниң вә илаһиниң йениға қайтип кәтти. Рут, сәнму униң кәйнидин қайтқин! — деди.
Улар аримиздин чиқти, лекин улар бизниң кишилиримиздин әмәс. Чүнки бизниң кишилиримиздин болған болса, биздин айрилмиған болатти. Уларниң айрилип кетиши һеч қайсисиниң расттинла бизниң кишилиримиздин әмәслигини көрситип бәрди.
Мән ‹ Һәққаний › дегән адәм, ишәнчи билән яшайду. Әгәр у ишәнчидин янса, униңдин хурсән болмаймән».
Улар баридиған йезисиға йеқинлашқанда, һәзрити Әйса сәпирини йәнә давамлаштуридиғандәк туратти.
Улар йәнә қаттиқ жиғлашти. Орпаһ қейинанисини сөйүп қоюп, қайтип кәтти. Лекин Рут қейинанисини чиң қучақлиди.
Бирақ Рут: — Мени сиздин тенишқа вә қешиңиздин кетишкә зорлимаң. Сиз нәгә барсиңиз, мәнму шу йәргә баримән. Сиз нәдә турсиңиз, мәнму шу йәрдә туримән. Сизниң хәлқиңиз мениңму хәлқим. Сизниң Худайиңиз мениңму Худайим.