13 бирақ периштә униңға: — Әй Зәкәрия, қорқмиғин! Худа дуайиңни қобул қилди. Аялиң Елизабет саңа бир оғул туғуп бериду, униң исмини Йәһия қойғин.
«Корнилий! Дуайиң Худаға йәтти. Худа намратларға қилған хәйир-сахавитиңдинму хәвәрдар.
Рибәқа пәрзәнт көрмигәнлиги сәвәвидин, Исһақ униң үчүн Пәрвәрдигарға дуа қилди. Пәрвәрдигар униң дуасини қобул қилип, Рибәқа һамилдар болди.
Бовақ туғулуп сәккизинчи күни Униң хәтниси қилинди вә Әйса дәп исим қоюлди. Бу периштә У техи анисиниң қосиғида пәйда болмиған вақиттила қойған исим еди.
Пәрвәрдигар қилалмайдиған иш йоқ әмәсму! Ейтқинимдәк, келәр жили дәл мошу чағда қайтип келимән. У чағда Сарә чоқум бир оғулға ана болиду,—деди.
Лекин һәзрити Әйса дәрһал уларға: — Хатирҗәм болуңлар, бу Мән, қорқмаңлар! — деди.
Лекин Худа мундақ деди: — Яқ, Һәҗәр әмәс, аялиң Сарә саңа бир оғул туғуп бериду. Униң исмини Исһақ қой. Мән униң вә униң әвлатлири биләнму мәңгүлүк келишимимдә чиң туримән.
Периштә аялларға мундақ деди: — Қорқмаңлар! Силәрниң чапрас яғачқа миқланған һәзрити Әйсани издәйдиғанлиғиңларни билимән.
Силәрниң араңлардики һәр қандақ әр киши хәтнә қилиниши керәк. Мана бу Мениң сән вә сениң әвлатлириң билән түзгән келишимимдур.
Җәбраил униңға: — Әй Мәрийәм, қорқмиғин. Сән Худаниң шәпқитигә ериштиң.
У периштә уларға: — Алақзадә болмаңлар, силәр чапрас яғачқа миқланған насирәлик һәзрити Әйсани издәватисиләр. У тирилди, У бу йәрдә әмәс. Мана У бурун қоюлған җай.
У бир Оғул туғиду. Униңға Әйса дәп исим қойғин, чүнки У Өз хәлқини гуналиридин қутқузиду», деди.
У саңа хошал-хорамлиқ елип келиду, униң дунияға келиши билән нурғун кишиләр хурсән болушиду.