Тужбалице 1:20 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

²⁰ Господе, погледај бол мој! Утроба ми се преврће, у грудима дрхти срце моје јер сам пркосан био. Напољу бесни мач, унутра – смрт!

Novi srpski prevod

²⁰ Na moj ropac pogledaj, Gospode, na izmučenost duše moje. U grudima srce mi se grči, žalostan sam zbog svoga prkosa. Po ulicama sinove moje ubijaju, a unutra, po kućama, smrt kosi.

Нови српски превод

²⁰ На мој ропац погледај, Господе, на измученост душе моје. У грудима срце ми се грчи, жалостан сам због свога пркоса. По улицама синове моје убијају, а унутра, по кућама, смрт коси.

Библија: Савремени српски превод

²⁰ »Погледај, ГОСПОДЕ, у каквој сам невољи. Утроба ми кључа, срце се у мени грчи, јер сам се жестоко побунила. Напољу мач уцвељује, у кући смрт.

Sveta Biblija

²⁰ Pogledaj, Gospode, jer mi je tuga, utroba mi se uskolebala, srce se moje prevræe u meni, jer se mnogo suprotih; na polju uèini me sirotom maè, a kod kuæe sama smrt.

Тужбалице 1:20 Iomraidhean Croise

Књига о Јову 30:27

У мени кључа и не смирује се, дођоше ми дани мучни.

Књига о Јову 33:27

Он ће пред народом певати и говорити: ‘Био сам сагрешио и правду извртао, али нисам кажњен.

Psalmi 22:14

На мене су чељусти развалили, као лав који прождире и риче.

Psalmi 38:8

Сасушила су се бедра моја, нема ничег здравог на телу моме.

Изреке 28:13

Не избавља се онај који крије грехе своје, а ко их признаје и напушта, милост налази.

Исаија 16:11

Зато утроба моја титра као харфица за Моавом, а груди моје за Кир-Ересом.

Исаија 38:14

Попут ластавице пиштим, као голубица запомажем, очи ми се замаглише гледајући у висину. Господе мој! У невољи сам, избави ме!

Јеремија 14:18

Ако у поље изађем, ето, мачем побијени! Ако у град уђем, ето, од глади изнемогли! Чак и пророк и свештеник по земљи лута и ништа не схвата.’”

Јеремија 14:20

Господе, признајемо злоћу своју, и безакоње отаца наших! Теби смо згрешили!

Јеремија 2:35

Ти кажеш: ‘Нисам крив, одвратио се од мене гнев његов.’ Ево, судићу се с тобом. Немој да кажеш: ‘Нисам крив.’

Јеремија 3:13

Само спознај грех свој, да си напустила Господа, Бога свога, да си трчала тамо-амо ка туђим боговима, под свако дрво зелено. Нисте слушали глас мој”, говори Господ.

Јеремија 31:20

Зар није Јефрем мој син драги, моје дете мило? Прекоревам га стално, али мислим о њему. Треперим због њега и смиловаћу се над њим”, говори Господ.

Јеремија 4:19

Ах, тело моје, тело моје! Пуца ми срце, раздире ми се срце! Не могу да ћутим јер сам чуо трубу бојну, душо моја, покличе бојне!

Јеремија 48:36

Зато ми за Моавом као свирала пишти срце моје. Као фрула пишти срце моје за људима из Кир-Ереса, јер им пропаде имовина њихова коју су стекли.

Тужбалице 1:11

Сав народ његов уздише тражећи хлеба. Дају драгоцености своје за храну, да душу окрепе. Погледај, Господе, и види колико сам понижен.

Тужбалице 1:18

Праведан је Господ, јер сам се противио заповестима његовим. Чујте, сви народи, и гледајте бол мој! Девојке моје и младићи моји у ропство одоше!

Тужбалице 1:8

Тешко сагреши Јерусалим, нечист постаде. Презиру га сви који су га поштовали јер виде голотињу његову. Он уздише и натраг се окреће.

Тужбалице 1:9

Нечистоћа је на скутовима његовим, није мислио на крај свој. Дубоко је пао, никог нема да га утеши. „Господе, погледај невољу моју, јер непријатељ ликује!”

Тужбалице 2:11

Ишчилеше ми очи од плача, утроба ми се преврће. Јетра ми се на земљи просула због кћери народа мога. Деца и одојчад умиру по улицама градским.

Тужбалице 5:16

Паде венац с глава наших, тешко нама што сагрешисмо!

Језекиљ 7:15

Мач је напољу, а унутра куга и глад. Ко је у пољу, пашће од мача, а ко је у граду, од глади и куге страдаће.

Данило 9:5

Ми сагрешисмо, неправду чинисмо, безбожни смо били и одступисмо од заповести твојих и од наредаба твојих.

Осија 11:8

Како да те дам, Јефреме? Како да те предам, Израиљу? Како да ти дам као Адми, да ти учиним као Севојиму? Устрептало је у мени срце моје, уздрхтала је утроба моја.

Авакум 3:16

Чуо сам, и утроба ми се потресла. На звук су задрхтале усне моје, трулеж уђе у кости моје, а колена ми клецају. Чекам да дође дан невоље народу који нас пустоши.

5. Mojsijeva 32:25

Напољу ће их убијати мач, а унутра страх: момка, девојку, одојче и седог човека.