Тужбалице 1:1 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

¹ Како усамљен лежи град, некад народа пун! Сличан је удовици град, некад главни међу варварима, првак над земљама, слуга постаде.

Novi srpski prevod

¹ Kako sedi prestonica usamljena! A nekad je puna ljudi bila. Grad postade kao udovica, a nekad je svet ga poštovao. Ta carica među gradovima robinja je sada potlačena.

Нови српски превод

¹ Како седи престоница усамљена! А некад је пуна људи била. Град постаде као удовица, а некад је свет га поштовао. Та царица међу градовима робиња је сада потлачена.

Библија: Савремени српски превод

¹ Како пуста лежи престоница, некада пуна народа! Као удовица је она, некада велика међу народима! Кнегиња међу покрајинама сада је кулучарка постала.

Sveta Biblija

¹ Kako sjedi sam, posta kao udovica, grad koji bješe pun naroda! velik meðu narodima, glava meðu zemljama potpade pod danak!

Тужбалице 1:1 Iomraidhean Croise

2. Цареви 23:33

Фараон Нехаон га свеза у Ривли, у земљи ематској, да не влада у Јерусалиму. На земљу наметну данак од сто таланата сребра и таланат злата.

2. Цареви 23:35

Јоаким даде фараону сребро и злато тако што је одредио порез у земљи да би дао новац по фараоновој заповести. Сваком у народу одредио је своту и узимао сребро и злато, које је давао фараону Нехаону.

2. Летописи 9:26

Владао је над свим царевима од Еуфрата до земље филистејске и до границе египатске.

Јездра 4:20

Моћни цареви су боравили у Јерусалиму, који су владали свим што је преко реке. Њима су се давали данак, порез и царина.

Немија 5:4

Неки су говорили: „Морали смо да позајмимо новац за царски порез на поља своја и винограде.

Немија 9:37

Она обилато род свој рађа царевима које си нам поставио због грехова наших. Они господаре по својој вољи телима нашим и стоком нашом. Ми смо у великој невољи!”

Psalmi 122:4

Ту узлазе племена, племена Господња, сведочанства Израиљу, да славе име Господње.

Исаија 14:12

Како паде с неба, звездо јутарња, сине зорин? Како си на земљу оборен, владару варвара?

Исаија 22:2

Граде пуни буке и вике, граде весели! Твоји побијени нису мачем убијени, нити су у боју погинули.

Исаија 3:26

Туговаће и жалиће врата њихова, напуштена на земљи ће лежати.

Исаија 49:21

Тада ћеш се запитати у срцу свом: „Ко ми је ове родио? Била сам бездетна и неплодна, прогнана и одбачена! Ко је њих отхранио? Кад сам сама била, где су они били?”

Исаија 50:5

Господ Господ отвори ми уши, нисам се противио нити узмицао.

Исаија 52:2

Отреси прах са себе, устани, прогнани Јерусалиме! Скини окове с врата, прогнана кћери сионска!

Исаија 52:7

Како су красне по горама ноге гласника радости, који мир наговештавају, доносе срећу, обећавају спасење говорећи Сиону: „Бог твој царује!”

Исаија 54:4

Не бој се, јер се нећеш осрамотити. Немој се стидети, јер се нећеш обрукати. Заборавићеш срамоту младости своје и нећеш се сећати ругања удовици.

Јеремија 31:7

Јер овако говори Господ: „Кличите Јакову радосно! Узвикујте међу главама варвара! Јављајте, славите и говорите: ‘Господ је спасао народ свој, остатак Израиљев!’

Јеремија 40:9

Њима се закле Годолија, син Ахикама, сина Сафановог, говорећи: „Не бојте се да служите Халдејцима! Останите у земљи, закуните се и служите цару вавилонском, и биће вам добро!

Јеремија 42:2

Они рекоше пророку Јеремији: „Послушај нашу молбу и помоли се за нас Господу, Богу своме, за сав овај остатак, јер нас је мало остало од мноштва, као што и сам видиш.

Јеремија 44:2

Овако говори Господ Саваот, Бог Израиљев: „Ви сте видели све несреће које свалих на Јерусалим и на све градове Јудине. Ево, данас су пусти и нико у њима не живи.

Јеремија 44:6

Зато се излише јарост моја и гнев мој и распламсаше се по градовима Јудиним и по улицама јерусалимским, па постадоше развалине и пустош, као што су данас.”

Јеремија 50:23

Ех, како је разбијен и смрвљен маљ целе земље! Како је Вавилон постао страшило међу варварима!

Јеремија 9:11

Ко је мудар да то разуме? Коме су наложиле да објави уста Господња? Зашто замља пропаде, прегоре као пустиња којом нико не пролази?

Тужбалице 1:19

Звао сам пријатеље своје, они ме преварише. Свештеници моји и старешине моје у граду помреше тражећи хране да окрепе душу своју.

Тужбалице 2:1

Како затамни Господ у гневу свом кћер сионску! Баци с неба на земљу славу Израиљеву. Не сети се подножја ногу својих у дан гнева свога.

Тужбалице 2:10

Седе на земљи и ћуте старци кћери сионске. Посипају главу прахом, кострет припасују. Обарају к земљи главе девојке јерусалимске.

Тужбалице 4:1

Како потамне злато, чисто злато! Разбацано је камење светилишта по угловима свих улица.

Тужбалице 5:16

Паде венац с глава наших, тешко нама што сагрешисмо!

Језекиљ 26:16

Сви ће великаши морски сићи с престола својих, скинуће са себе плаштеве и одећу везену и страхом ће се огрнути. Сешће на земљу и дрхтаће стално, ужаснути због тебе.

Језекиљ 26:2

„Сине човечји, Тир над Јерусалимом ликује: ‘Ха! Разбише се врата народима! Окренуће се к мени и обогатићу се, јер је он опустео!’”

Језекиљ 5:5

Овако говори Господ Господ: „Ово је Јерусалим. Поставио сам га посред варвара и окружих га земљама.

3. Mojsijeva 26:31

Градове ваше ћу претворити у рушевине. Светилишта ваша ћу опустошити и мирисе ваше угодне нећу мирисати.

3. Mojsijeva 26:33

Вас ћу расејати по народима. Исукаћу на вас мач, земља ваша ће опустошити и градови ваши биће разорени.

Софонија 2:15

Такав је весели град, који безбрижно живи и мисли у срцу свом: „Ја, и ништа више!” Како је он опустео! Постао је брлог зверима. Сви који поред њега пролазе звижде и рукама машу.

Откривење 18:7

Колико се сам прославио и одао раскоши, толико му дајте мука и жалости, јер он говори у свом срцу: ‘Седим на престолу као цар и нисам удовац и жалости нећу видети.’