1 A šeste godine, šestoga mjeseca, dana petoga, kad sjeðah u svojoj kuæi i starješine Judine sjeðahu preda mnom, pade ondje na me ruka Gospoda Gospoda.
Јелисије је био у својој кући и старешине су биле с њим. Цар посла гласника, а Јелисије рече старешинама док још гласник није стигао до њега: „Гледајте! Онај крвнички син је наредио да ми одрубе главу. Пазите! Кад гласник стигне, закључајте врата и одбијте га од врата. Не чује ли се бат корака његовог господара за њим?”
Зато им кажи и реци: Овако говори Господ Господ: ‘Ко год из дома Израиљевог носи идоле у свом срцу и управља поглед ка ономе што га у безакоње води, па дође пророку, ја, Господ, одговорићу му за мноштво идола његових.
Увече, пре него што дође бегунац, спусти се рука Господња на мене и отвори ми уста пре него што он дође ујутро. Уста ми се отворише и више нисам био нем.
Тада долазе к теби као на збор народни, седа преда те народ мој, слуша речи твоје, али их не извршује. Наслађују се устима својим, али за неправедним добитком иду срца њихова.
Двадесет пете године нашег робовања, почетком године, десетог месеца, а четрнаесте године после освајања града, тога дана дође рука Господња на мене и одведе ме онамо.
Цар ће јадиковати, великаши ће се у ужас обући, а народу ће земаљском руке дрхтати. Учинићу им према путевима њиховим, судићу им према путевима њиховим, и тада ће схватити да сам ја Господ!”