Biblia Todo Logo
Bìoball air-loidhne

- Sanasan -




Јездра 8:21 - Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић

21 Потом прогласих пост онде, на реци Ави, да бисмо се понизили пред Богом својим и од њега измолили срећан пут себи и деци својој и целој имовини нашој.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Novi srpski prevod

21 I tamo, na reci Avi, sam proglasio post, da bismo se ponizili pred našim Bogom i tražili od njega srećan put za nas, našu decu i svu našu imovinu.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Нови српски превод

21 И тамо, на реци Ави, сам прогласио пост, да бисмо се понизили пред нашим Богом и тражили од њега срећан пут за нас, нашу децу и сву нашу имовину.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Библија: Савремени српски превод

21 Тамо сам, поред реке Ахаве, прогласио пост, да бисмо се понизили пред нашим Богом и замолили га за срећан пут нама и нашој нејачи са свом нашом имовином.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac

Sveta Biblija

21 Tada oglasih ondje na rijeci Avi post, da bismo se ponizili pred Bogom svojim i izmolili u njega sreæan put sebi i djeci svojoj i svemu blagu svojemu.

Faic an caibideil Dèan lethbhreac




Јездра 8:21
37 Iomraidhean Croise  

Он се уплаши. Тада Јосафат управи лице своје да тражи Господа и огласи пост по целој земљи Јудиној.


Јудејци се окупише да траже Господа. Из свих градова Јудиних дођоше да траже Господа.


Скупио сам их код реке која тече у Аву и онде смо стајали у збору три дана. Кад сам прегледао народ и свештенике, нисам нашао тамо ниједног левита.


Дванаестог дана првог месеца пођосмо од реке Аве да идемо у Јерусалим. Рука Бога нашег била је над нама и сачува нас од непријатеља и разбојника на путу.


Двадесет четвртог дана тога месеца скупише се синови Израиљеви постећи, у покајничкој одећи и посути прахом.


„Иди и окупи све Јудејце који су у Сусану. Постите за мене три дана и три ноћи. Немојте ни јести ни пити. И ја ћу тако са својим дворкињама постити. Онда ћу отићи цару иако то није по закону. Ако погинем, нека погинем!”


Поред река вавилонских седели смо и плакали сећајући се Сиона.


По великој милости твојој у дом твој улазим, ничице падам са страхопоштовањем пред храмом твојим светим.


Господе, правдом својом води ме, због непријатеља мојих поравнај ми пут свој.


Господе, Боже наш! Како је дивно име твоје по свој земљи! Изнад небеса је слава твоја.


Мисли на њега на свим путевима својим и он ће исправљати стазе твоје.


Уши ће твоје чути реч где иза тебе говори ако би скренуо налево или надесно: „То је пут, њим идите!”


Биће тамо пут и зваће се Свети пут. Неће по њему ићи нечист, него ће за њих бити. Ко по њему иде, неће залутати.


Водићу слепе путевима које они не познају, водићу их стазама непознатим. Пред њима ћу обратити таму у светлост, а што је неравно у равно. То ћу учинити, нећу пропустити.


Неће бити гладни ни жедни, неће их мучити времена ни сунце, јер ће их водити онај који их пази и који ће их водити до извора воде.


‘Зашто смо постили ако ти не видиш, и душе своје мучили ако ти не знаш?’ Гле, у дан кад постите, бавите се пословима својим и обављате све потребе своје.


Зар ми је такав пост по вољи да се тог дана човек мучи? Да као трска савије главу своју и да простире кострет и пепео? Зар ћеш то звати постом и даном угодним Господу?


Знам, Господе, да није пут човечји у његовој власти, нити човек управља корацима својим.


Нека нам Господ, Бог твој, покаже пут којим ћемо ићи шта да радимо.”


Ја управих лице своје ка Господу Богу и почех се молити, преклињати, постити, у кострети и у пепелу.


Наредите пост, огласите празник! Сакупите старешине и све становнике земље у дом Господа, Бога свога, и завапите Господу:


Ово нека вам је закон заувек: у седмом месецу, десетог дана тога месеца, морате да постите и никакав посао не смете радити, ни домаћи, ни дошљак који живи међу вама.


Нека су вам суботњи одмор и пост уредба вечна.


Ко год не би постио тога дана, нека се истреби из народа свога.


Људи у Ниневији повероваше Богу. Огласише пост и обукоше се у кострет, од највећег до најмањег.


Потом цар и великаши заповедише и рекоше у Ниневији: „Људи, стока, говеда и овце нека не окусе ништа, ни да пасу ни воду да пију.


Зашто нас Господ води у ту земљу? Да изгинемо од мача? Да жене наше и деца постану робље? Зар нам није боље да се вратимо у Египат?”


Децу вашу, за коју рекосте да ће постати робље, њих ћу увести. Они ће упознати земљу коју сте ви презрели.


Јер је за вас то обећање, и за вашу децу, и за све даљне, колико год их позове Господ Бог наш.”


Тада пођоше синови Израиљеви и сав народ и дођоше у Ветиљ. Плакали су и стајали пред Господом. Постили су тога дана до вечери и приносили жртве паљенице и жртве захвалне пред Господом.


Тако се окупише у Миспи. Вадили су воду и проливали пред Господом. Постили су тог дана и признали: „Сагрешисмо Господу.” У Миспи је Самуило судио синовима Израиљевим.


Lean sinn:

Sanasan


Sanasan